Beokon 2017 – Treći dan

Beokon 2017 – Treći dan

VELIKA SALA

12-13h – DOKTOR(KA) WHO ILITI BRUSHALTERI U TARDISU

„Doctor Who“ je jedna od najdugotrajnijih TV serija svih vremena. Ali, iako se od 1969. godine dvocifren broj glumaca izmenjao u ulozi svima nam dragog Galifrejca, ovog jula je objavljeno da će po prvi put sledeći Doktor biti žena. Na internetu su se momentalno pojavila dva zakrvljena bloka – oni koji su ovo oduševljeno pozdravljali kao znak slobodumnosti i ravnopravnosti, i oni koji su naricali nad svojim oskrnavljenim detinjstvom. Da li Doktorka znači da će odsad Tardis biti prefarban u roze i tapaciran ulošcima, ili da oni koji predviđaju takav scenario nikad nisu prišli dovoljno blizu ženskoj osobi da znaju kako ta misteriozna bića funkcionišu? Da li je ženi mesto samo u kuhinji kontinuuma prostora i vremena, i da li je bitno šta Doktor ima u pantalonama? Pokušaćemo da kroz priču o samoj seriji i njenom kanonu, ženama u Tardisu i oko njega, i prirodi fandoma, razmotrimo otkud tako burne reakcije i šta nam one govore.

Učestvuju Jelena JokanovicJelena Katic Zivanovic i Ivana Adamović.

13:30-15h – TRIBINA: MARVEL vs DC – TV serije i filmovi u 2017

Kao i svake godine, uigrana i dobro poznata ekipa pretresa prethodnu sezonu prepunu filmova (uslovno rečeno) i TV serija o nama omiljenim superherojima. Šta valja, šta ne valja, koja serija je otišla u nepovrat, a koja se vratila u život posle skandalozno loše sezone? Kako se na nas primila „Wonder Woman“ a kako najnoviji Spajdermen? Čekamo li Ragnarok? Divaniće se o psihološkom portretu likova, fenomenu zvanom Netflix, i o još mnogo toga tema značajnih za svet superherojštine. UčestvujuBojan VukadinovićHristina VlajkovicFilip ObradovicStefan Mitov Radojicic i Nenad Grujić.

15:30-16:30h – GODINA STIVENA KINGA – FILMSKE I TV ADAPTACIJE U 2017.

Ova godina predstavlja pravu renesansu adaptacija Stivena Kinga – od „Izmaglice“ do „1922“, 2017. je obeležio niz serija i filmova rađenih po delima Majstora horora. Dođite da razgovaramo o njima i da zajedno zaključimo koje od njih su dobre, koje su loše, koje su fantastične, a koje čak negledljive! Učestvuju Miljan David TanićПавле Кнежевић iĐorđe Bajić.

17-18h – AMERIČKI BOGOVI: VERSKI MIGRANTI U VRLOM NOVOM SVETU

Nil Gejmen je, nakon devedesetih koje je proveo duboko u senci „Sendmena“, zakoračio u novi milenijum još jednim mitološkim univerzumom. „Američki bogovi“ su doživeli veliki uspeh kod publike i osvojili sve značajne žanrovske anglofone književne nagrade. Ekranizacija pod palicom Brajana Fulera za TV mrežu Starz i Gejmenovim budnim okom uspela je da izdrži visoka očekivanja ljubitelja knjige (i redovnog i neskraćenog-kako-je-bog-zamislio izdanja) a privukla je i masu neiniciranu u gikovsku scifi/fantasy/stripovsku kulturu.

O fantastičnom kao novoj mitologiji, o adaptaciji mitova, o modernim sujeverjima, te svim nezgodama i priključenijama Senke, Srede i ostalih verskih migranata u Novi Svet, govore: Miloš JocićDraško Roganović (Gejmenov prevodilac na srpski), Pavle Zelic i Ivana Nešić.

18-19h – POČASNI GOST BEOKONA – NORMAN SPINRAD

Počasni gost BeoKona je Norman Spinrad (1940), američki pisac, kritičar i esejista. Jedan je od prodornih glasova novog talasa naučne fantastike, pokreta koji je razdrmao naučno-popularni pristup pisanju NF, uvodeći dubinu promisli, provokativne teme i eksperimentalne pristupe, bojeći sve šarenim odsevima LSD-a i kontrakulturne revolucije. Njegovi romani pomeraju granice, budući da ih on sam ne priznaje. Radnju često smešta u neprijatne vizije bliske budućnosti, a neke su se nažalost i ostvarile.

U više od 20 romana Spinrad piše o medijima, državnoj politici i potencijalnoj besmrtnosti („Bug Jack Barron“, 1969, objavljen u časopisu „New Worlds“ koji je uređivao Majkl Murkok, zamal’ nije doveo do zabrane izlaženja), spoju fašizma i svemirske opere („The Iron Dream“, 1972, alternativna istorija o Hitleru koji posle propale političke karijere postaje uspešan pisac fantasy romana u Njujorku), o užasima sekti („The Mind Game“, 1980, inspirisan „uspesima“ kolege L Rona Habarda), komercijalizaciji i prodaji rok muzike („Little Heroes“, 1987), zavodljivosti i lažnom sjaju zavisnosti („Vampire Junkies, 1994), opasnostima klimatskih promena (Greenhouse Summer“, 1999), mladim džihadistima („Osama the Gun“, 2010, o naivnom i iskrenom mladiću koji postaje vođa terorista Islamskog kalifata i, poput Čea Gevare, ikona borbe protiv amerikanskog imperijalizma).

U Srbiji je objavljena kompilacija eseja o naučnoj fantastici „Okvir i retrospektiva“ (Everest media, 2009) gde se razmatraju različiti aspekti naučnofantastičnog stvaralaštva.

Njegov novi roman „The People’s Police“ (2017) smešten je u Nju Orleans pokošen prirodnim i finansijskim katastrofama, u kom bela vudu kraljica, pošteni policajac, i makro bez bordela pokušavaju da obnove srušeni grad.

19:30-20:30h – GOŠĆA BEOKONA – TAJANA ŠTASNI

Tajana Štasni, poznata i kao Taja Aždaja (molimo overiti Azdaja Cosplay), hrvatska je kosplejerka s više od 17 godina staža. Ljubav prema kostimiranju počela je veoma rano, još u srednjoškolskim danima, a 2000. godine odvažila se da dođe na SFeraKon u kostimu Padme Amidala iz Star Wars serijala. Tu započinje njena kosplej odiseja, pa tako kroz godine nastaju novi kostimi, ponajviše Star Wars tematike, ali i ostalih serijala iz polja fantastike i SF-a, kao i iz Dizni sveta. Skoro pa je nemoguće nabrojati sve kostime koje je šila za druge, što za potrebe kospleja, što za LARP, istorijske rekonstrukcije, tematske zabave, pa čak i venčanja. Ljubav prema kospleju prenela je i na kćer, koja nosi majčine kostime od malih nogu. Redovan je član žirija na kosplej takmičenjima na mnogim hrvatskim konvencijama, a kada nije sudija, često se i sama takmiči.

Kao prvi kosplejer na Balkanu, Tajana Štasni će podeliti svoje iskustvo iz dugog niza godina izrade kostima, i ispričaće svoje doživljaje iz doba kada se u našem regionu niko osim nje nije bavio ovim hobijem. Priča kreće od samih početaka iz osnovne škole, kroz prva pojavljivanja na konvencijama, sve do sada, kada kao majka uključuje svoju kćer u divni svet kostima.

COSPLAY CATWALK NA BEOKONU

Svi znamo da je ponekad prija uživati u kosplej takmičenju koje je opušteno, brzopotezno i uz minimum stresa i za učesnike i za organizatore, tako da BeoKon ostaje platforma za ovu vrstu egzibicija. Od kostima, dozvoljeno je sve (sveeee!) dokle god je a) reč o konkretnom liku, a ne o nasumično sklepanoj improvizaciji, i b) ako s tim kosplejem do sad niste osvojili nagradu ni na jednom takmičenju, u Srbiji ili inostranstvu. Ako se prijavite do 9. novembra u ponoć, imate besplatan ulaz u nedelju. Ako se ne prijavite, i dalje je moguće učestvujete, tako što ćete se 12. novembra na licu mesta registrovati dva sata pred početak catwalk defilea – jedino što tad plaćate kartu.

Sam catwalk se sastoji od šetnje binom, uz zaustavljanje na tri obeležena mesta da vas publika i žiri bolje vide, a fotografi ovekoveče za buduća pokoljenja. Neka najbolji pobedi!

Prijavite se ovde.

KLUBIĆ

12-13h – ALIEN: ODISEJA STRAVE I EKSPLOATACIJE

Oba prednastavka filma „Alien“/“Osmi putnik“/“Tuđin“ – „Prometej“ i ovogodišnji „Alien: Covenant“/“Osmi putnik: Kovenant“ – podelila su i publiku i kritiku iako ih je režirao Ridli Skot, autor slavnog originala iz 1979. godine. Njegove ideje definitivno su nadahnule poslednja dva filma u najslavnijem horor/SF serijalu svih vremena, i on se može smatrati njihovim autorom, ali prvi „Alien“ suštinski je čedo scenariste Dena O’Benona, čiji je uticaj nadmašivao ulogu scenariste i koautora priče. Izbalansiranost sastojaka toga filma i njegova ogromna umetnička vrednost rezultat su učešća pravih poznavalaca žanra i vrhunskih vizuelnih umetnika poput HR Gigera, kao i sukoba i kompromisa između Skota, O’Benona i dvojice producenata (nepotpisanih koscenarista) Voltera Hila i Dejvida Gajlera. „Alien“ je takođe proizvod kulturološke klime svog vremena i politike holivudskih studija, a isto to važi za sve njegove nastavke, čiji su tvorci uporno insistirali na umetničkom i autorskom kredibilitetu – sa manje ili više uspeha – uprkos krupnim promenama kroz koje je prolazila američka filmska industrija, sa sve izraženijim konzervativnošću i ograničenjima i, naravno, nezajažljivim apetitom za sticanjem profita kroz eksploataciju.

Tribina koju vodi Jovan Ristic će nas provesti kroz istoriju serijala Alien i kroz sve pomenute promene koje su uticale na umetnički proces svakog filma pojedinačno.

13:10-14h – ŽICA: 15 GODINA SERIJE „THE WIRE“

Širimo repertoar BeoKona obeležavanjem rođendana serije „The Wire“ – jednog od najznačajnijih televizijskih sočinjenija svih vremena, kome se s pravom pripisuju knjiške dubine i sociološke ambicije. Uzbudljiva, brutalno realistična studija grada Baltimora, njegovih policajaca i narko dilera, lučkih radnika, političara, đaka i novinara počiva na mnoštvu živopisnih likova isprepletanih sudbina, dok je upravo sam grad ono najpribližnije glavnom junaku što serija ima. Kao čedo čuvenog autora Dejvida Sajmona, koji se tokom stvaralaštva držao krilatice „f*ck the average viewer“, „The Wire“ je ušla u istoriju kao jedno od retkih pop-kulturnih ostvarenja kome je čak i univerzitet Harvard posvetio čitav kurs.

Zoran JankovicĐorđe BajićNemanja Paleksić iIsidora Vlasak će divaniti o tome koliko su društveni problemi o kojima je Sajmon govorio aktuelni deceniju i po kasnije; koji su im omiljeni likovi, sezone, preokreti i citati; kako je Frenk Sobotka postao poslednji heroj radničke klase, Stringer Bel šekspirijanski negativac, a Omar urbana ikona; da li je igra uvek nameštena i da li je moguć izlaz; te koja je najbolja TV serija svh vremena i zašto je to „The Wire“.

14:30-15:30h – „STAR TREK: DISCOVERY“ vs „THE ORVILLE“

Jesen 2017. donela nam je dve nove uzbudljive naučnofantastične serije: „Star Trek: Discovery“, najnoviji uradak u dugovečnoj franšizi čiji je cilj da staru formulu prilagodi senzibilitetima moderne publike, i „The Orville“ koji dolazi sa potpisom Seta MekFarlana i besramno parodira sijaset klišea koje su „Zvezdane staze“ tokom decenija iznedrile. Fala bogu, kako to ide, fanovi su se s velikom strašću zakačili za obe serije, i pokrenuli lavinu žučnih rasprava na internetima. Da li „Orvilu“, kao parodiji na „Zvezdane staze“ fali mrvica pa da bude ~pravi~ „Star Trek“? Da li ~pravim~ „Zvezdanim stazama“, „Otkriću“, fali mrvica pa da ne bude „Star Trek“ uopšte? Odgovore na ova pitanja pokušaće da dajuMilos MuticAca Todorovic i Dragana Stojiljkovic.

16-17h – MOJ FILM JE BOLJI OD TVOG – GAME OF THRONES SPECIJAL (BEOKON 2017.)

Game of Thrones. Pop-kulturni fenomen, najpopularnija serija na planeti, serija koju gledaju svi pa i vaša sredovečna tetka. Bez obzira na to da li je bezuslovno obožavate, posmatrate kritički ili jednostavno volite da je mrzite, sigurni smo da volite da se raspravljate na tu temu. Volimo i mi, a vole i razne osobe iz sveta filma i medija, koje ćemo dovesti da neka zanimljiva pitanja na temu ove serije prodiskutuju pred vama. Dođite da zajedno presudimo ko je najveći GoT fan! Autori i sudije:Miloš PetrikMilos Cvetkovic i Sofija Vukovic.

Fotomontažu uradio Shunak

17:30-18:30h – PROSTRANSTVO – THE EXPANSE

„The Expanse“ je franšiza nastala iz serijala knjiga Danijela Abrahama i Taja Frenka, koji su pisali zajedno pod pseudonimom Džejms S.A. Kori. Priča je smeštena dve stotine godina u budućnosti. Ljudski rod kolonizovao je solarni sistem, ali su zvezde i dalje predaleko. Jedan S.O.S. signal i jedna nestala osoba zaoštravaju hladni rat između Zemlje i Marsa oko resursima bogatog Asteroidnog pojasa.

„The Expanse“ je oduševio publiku i kritičare (prva knjiga „Buđenje nemani“ nominovana je za nagradu Hugo 2012), što je dovelo do snimanja serije u produkciji kanala SyFy 2015. Da li je Expanse najbolja svemirska opera u poslednje vreme? Da li predstavlja renesansu žanra i na koji način? Ili je možda SF ekvivalent „Igri prestola“?

Odgovore na ova, kao i na druga pitanja pokušaće da vam daju Goran Skrobonja, pisac i prevodilac, iIvan Brankovic, pisac i gejm dizajner. Knjige kod nas izdaje Laguna, a serija se emituje na SCI FI.

19h – 20:30 – ALISTER KROLI I GLASOVI IZ DALJINE

Iako se o okultizmu obično ne razmišlja kao o formi umetnosti, rad i delovanje Alistera Krolija (1875-1947), poznatog britanskog ezoteričara i ekscentrika, u velikoj meri je tu granicu izbledelo i učinilo poroznom. Već u svoje vreme priznat pesnik, svojim pričama a posebno romanom „Mesečevo dete“ Kroli se u odnosu na radove prethodnika koji su se obilato napajali magijskom tradicijom, poput npr. Hauarda Lavkrafta ili Artura Mahena, pomerio na sasvim novi nivo, gde magijske inkantacije možemo posmatrati kao poetsku formu, rituale kao performanse, upotrebu magijskih sigila i simbola kao vizuelnu umetnost, a okultne redove i njihove manifeste nista drugacije nego kao sto posmatramo, nadrealisticki manifest Andre Bretona ili manifest Dadaizma.

Uticaj Krolija je posebno jak na savremenu pop kulturu: film (Kenet Anger, Žodorovski…), muziku (Led Zeppelin, Beatles, Iron Maiden…), književnost (Vilijem Berouz…), a takođe i na određene spoljne pojave koje možemo svrstati pod naučnu fantastiku. Naime, Krolijeve „komunikacije“ sa vantelesnim bićima su bazični model onoga kako se danas predstavljaju komunikacije i kontakti „treće vrste“ sa vanzemaljcima. U tom smislu posebnu pažnju poklonićemo Krolijevom portretu Lama, vanzemaljskog bića sa kojim Kroli tvrdi da je bio u ličnom kontaktu, i koje neodoljivo podseća na savremene predstave vanzemaljske rase tzv. „sivih“, te zanimljivoj korelaciji da era ufologije počinje ni manje ni više nego Krolijevom smrću. naime prvi savremeni izvestaji o „letećim tanjirima“ počinju upravo tada – 1947. godine i incidentom u Rozvelu.

O Kroliju i Lamu govori Emir Salihovich, novinar, publicista, prevodilac.

AMERIKANA

16-19:30h Causal gaming – KlanRuR