ALISTER KROLI I GLASOVI IZ DALJINE

ALISTER KROLI I GLASOVI IZ DALJINE

Iako se o okultizmu obično ne razmišlja kao o formi umetnosti, rad i delovanje Alistera Krolija (1875-1947), poznatog britanskog ezoteričara i ekscentrika, u velikoj meri je tu granicu izbledelo i učinilo poroznom. Već u svoje vreme priznat pesnik, svojim pričama a posebno romanom „Mesečevo dete“ Kroli se u odnosu na radove prethodnika koji su se obilato napajali magijskom tradicijom, poput npr. Hauarda Lavkrafta ili Artura Mahena, pomerio na sasvim novi nivo, gde magijske inkantacije možemo posmatrati kao poetsku formu, rituale kao performanse, upotrebu magijskih sigila i simbola kao vizuelnu umetnost, a okultne redove i njihove manifeste nista drugacije nego kao sto posmatramo, nadrealisticki manifest Andre Bretona ili manifest Dadaizma.

Uticaj Krolija je posebno jak na savremenu pop kulturu: film (Kenet Anger, Žodorovski…), muziku (Led Zeppelin, Beatles, Iron Maiden…), književnost (Vilijem Berouz…), a takođe i na određene spoljne pojave koje možemo svrstati pod naučnu fantastiku. Naime, Krolijeve „komunikacije“ sa vantelesnim bićima su bazični model onoga kako se danas predstavljaju komunikacije i kontakti „treće vrste“ sa vanzemaljcima. U tom smislu posebnu pažnju poklonićemo Krolijevom portretu Lama, vanzemaljskog bića sa kojim Kroli tvrdi da je bio u ličnom kontaktu, i koje neodoljivo podseća na savremene predstave vanzemaljske rase tzv. „sivih“, te zanimljivoj korelaciji da era ufologije počinje ni manje ni više nego Krolijevom smrću. naime prvi savremeni izvestaji o „letećim tanjirima“ počinju upravo tada – 1947. godine i incidentom u Rozvelu.

O Kroliju i Lamu govori Emir Salihovich, novinar, publicista, prevodilac.

FOX Tribina

FOX Tribina

FOX panel Sponzor BeoKona, televizijska mreža FOX, na ovom panelu će govoriti o popularnim naslovima i novinama iz svoje produkcije, kao i o svemu što od njih možemo da očekujemo u predstojećim sezonama. Verujemo da ćemo čuti razne ekskluzivne vesti.

BLADE RUNNER: ŠTO JE ČOVJEK, A MORA BIT ČOVJEK?

BLADE RUNNER: ŠTO JE ČOVJEK, A MORA BIT ČOVJEK?

Film Ridlija Skota „Istrebljivač“ („Blade Runner“) iz 1982. bio je produkcijsko mučenje i bioskopski neuspeh, a postao kultni klasik, vizuelni uzor i etalon za sve kiberpank distopije smeštene u blisku budućnost. Više od toga, pokreće vanvremena i složena pitanja života, slobode i identiteta, ne dajući jednoznačne i jednostavne odgovore. Upravo ta otvorenost i pružanje mogućnosti gledaocu da sam izvuče svoje zaključke i formira stavove održavaju ovaj film i dalje zanimljivim i bitnim.

Najava nastavka je dočekana sa ambivalentnim uzbuđenjem, naročito posle novijih Skotovih uradaka iz franšize „Alien“ koji su, iako vizuelno i tehnički savršen,i bili vrlo problematični na kognitivnom i emotivnom planu. „Blejdraner 2049“ ima sjajnog Vilneva za reditelja, veliki povratak Harisona Forda, tri kratka (dobra!) animirana filma koji nagoveštavaju dešavanja… i Rajana Goslinga. Unutar univerzuma „Blejdranera“ prošlo je 30 čudnih godina, a slomljeni svet se naherio na neočekivane načine. Kroz njega šepaju neki drugačiji ljudi i neki drugačiji replikanti.

Zajedno sa vama kroz neonsku maglu zure Andjelka Djukic i Mihajlo Vitezović

AMERIČKI BOGOVI: VERSKI MIGRANTI U VRLOM NOVOM SVETU

AMERIČKI BOGOVI: VERSKI MIGRANTI U VRLOM NOVOM SVETU

Nil Gejmen je, nakon devedesetih koje je proveo duboko u senci „Sendmena“, zakoračio u novi milenijum još jednim mitološkim univerzumom. „Američki bogovi“ su doživeli veliki uspeh kod publike i osvojili sve značajne žanrovske anglofone književne nagrade. Ekranizacija pod palicom Brajana Fulera za TV mrežu Starz i Gejmenovim budnim okom uspela je da izdrži visoka očekivanja ljubitelja knjige (i redovnog i neskraćenog-kako-je-bog-zamislio izdanja) a privukla je i masu neiniciranu u gikovsku scifi/fantasy/stripovsku kulturu.

O fantastičnom kao novoj mitologiji, o adaptaciji mitova, o modernim sujeverjima, te svim nezgodama i priključenijama Senke, Srede i ostalih verskih migranata u Novi Svet, govore: Miloš JocićDraško Roganović (Gejmenov prevodilac na srpski), Pavle Zelic i Ivana Nešić.

„STAR TREK: DISCOVERY“ vs „THE ORVILLE“

„STAR TREK: DISCOVERY“ vs „THE ORVILLE“

Jesen 2017. donela nam je dve nove uzbudljive naučnofantastične serije: „Star Trek: Discovery“, najnoviji uradak u dugovečnoj franšizi čiji je cilj da staru formulu prilagodi senzibilitetima moderne publike, i „The Orville“ koji dolazi sa potpisom Seta MekFarlana i besramno parodira sijaset klišea koje su „Zvezdane staze“ tokom decenija iznedrile. Fala bogu, kako to ide, fanovi su se s velikom strašću zakačili za obe serije, i pokrenuli lavinu žučnih rasprava na internetima. Da li „Orvilu“, kao parodiji na „Zvezdane staze“ fali mrvica pa da bude ~pravi~ „Star Trek“? Da li ~pravim~ „Zvezdanim stazama“, „Otkriću“, fali mrvica pa da ne bude „Star Trek“ uopšte? Odgovore na ova pitanja pokušaće da dajuMilos MuticAca Todorovic i Dragana Stojiljkovic.

ŽICA: 15 GODINA SERIJE „THE WIRE“

ŽICA: 15 GODINA SERIJE „THE WIRE“

Širimo repertoar BeoKona obeležavanjem rođendana serije „The Wire“ – jednog od najznačajnijih televizijskih sočinjenija svih vremena, kome se s pravom pripisuju knjiške dubine i sociološke ambicije. Uzbudljiva, brutalno realistična studija grada Baltimora, njegovih policajaca i narko dilera, lučkih radnika, političara, đaka i novinara počiva na mnoštvu živopisnih likova isprepletanih sudbina, dok je upravo sam grad ono najpribližnije glavnom junaku što serija ima. Kao čedo čuvenog autora Dejvida Sajmona, koji se tokom stvaralaštva držao krilatice „f*ck the average viewer“, „The Wire“ je ušla u istoriju kao jedno od retkih pop-kulturnih ostvarenja kome je čak i univerzitet Harvard posvetio čitav kurs.

Zoran JankovicĐorđe BajićNemanja Paleksić iIsidora Vlasak će divaniti o tome koliko su društveni problemi o kojima je Sajmon govorio aktuelni deceniju i po kasnije; koji su im omiljeni likovi, sezone, preokreti i citati; kako je Frenk Sobotka postao poslednji heroj radničke klase, Stringer Bel šekspirijanski negativac, a Omar urbana ikona; da li je igra uvek nameštena i da li je moguć izlaz; te koja je najbolja TV serija svh vremena i zašto je to „The Wire“.

BG GEEK: O DRUGOJ SEZONI „STRANGER THINGS“ i ostalim aktuelnostima

BG GEEK: O DRUGOJ SEZONI „STRANGER THINGS“ i ostalim aktuelnostima

BG GEEK, podkast koji vas vodi kroz kroz gikovštinu od novih gedžeta do popularnih serija i filmova, poziva vas na panel o drugoj sezoni najpoznatije NETFLIX serije – „Stranger Things“! Pored ovoga, osvrnućemo se i na najzanimljivije teme o kojima se u podkastu govorilo tokom ove godine.

Sa vama će biti Miloš Tabić, guru Raspberry Pi kreacija i video igara, i Goran Vojteški, koji najviše uživa u filmovima Kevina Smita i Apple proizvodima.

​Sve epizode podcasta možete naći na podcast.rs.

HOROR FANTASTIKA LAVKRAFTA I LIGOTIJA

HOROR FANTASTIKA LAVKRAFTA I LIGOTIJA

Ova tribina je posvećena horor fantastici, sa naglaskom na stvaranju izmaštanih, košmarnih svetova kod klasičnog pisca H. F. Lavkrafta i njegovog najdoslednijeg savremenog naslednika, Tomasa Ligotija. Kako se tretiraju realizam a kako fantastika, kako san a kako java, kako paralelni a kako tzv. normalni svet u delima ovih pisaca? Na primerima iz upravo izašlog Lavkraftovog romana „Snovita potraga za neznanim Kadatom“, smeštenom u „Zemlje sna“, i po prvi put na srpskom objavljene Ligotijeve zbirke „Pisar tame“, čije priče neprestano osciluju između pakla budnosti i košmara, govoriće se o prožimanju žanrova horora, fentezija, SF-a i tzv. urbane fantastike.

Učestvuju: Dejan Ognjanovic, Bojan Bosnić iKristijan Relic.

PROSTRANSTVO – THE EXPANSE

PROSTRANSTVO – THE EXPANSE

„The Expanse“ je franšiza nastala iz serijala knjiga Danijela Abrahama i Taja Frenka, koji su pisali zajedno pod pseudonimom Džejms S.A. Kori. Priča je smeštena dve stotine godina u budućnosti. Ljudski rod kolonizovao je solarni sistem, ali su zvezde i dalje predaleko. Jedan S.O.S. signal i jedna nestala osoba zaoštravaju hladni rat između Zemlje i Marsa oko resursima bogatog Asteroidnog pojasa.

„The Expanse“ je oduševio publiku i kritičare (prva knjiga „Buđenje nemani“ nominovana je za nagradu Hugo 2012), što je dovelo do snimanja serije u produkciji kanala SyFy 2015. Da li je Expanse najbolja svemirska opera u poslednje vreme? Da li predstavlja renesansu žanra i na koji način? Ili je možda SF ekvivalent „Igri prestola“?

Odgovore na ova, kao i na druga pitanja pokušaće da vam daju Goran Skrobonja, pisac i prevodilac, iIvan Brankovic, pisac i gejm dizajner. Knjige kod nas izdaje Laguna, a serija se emituje na SCI FI.

PROJEKCIJA: „DRAKULA“ 1931

PROJEKCIJA: „DRAKULA“ 1931

Ove godine obeležavamo 120 godina od nastanka najpoznatijeg vampirskog romana, „Drakule“ Brama Stokera. U to ime pripremili smo zaista posebnu projekciju – istoimeni film iz 1931. godine, koji je prva zvanična ekranizacija romana, odnosno ekranizacija brodvejske predstave zasnovane na romanu.

U pomenutoj predstavi, a zatim i u filmu, omiljenog nam vampira je glumio Bela Lugoši, mađarski glumac koji je početkom 20. veka emigrirao u Ameriku. Lugošiju je ova uloga obeležila karijeru. Njegovi manirizmi, jak akcenat (kog nije uspeo da se otarasi do kraja života), dugačak plašt sa visokim okovratnikom i pauze u govoru postale su odrednice za sve glumce koji će posle njega tumačiti Drakulu. Umesto čudnog starca iz romana i jezivog monstruma iz „one druge verzije“, Lugoši je po prvi put predstavio Drakulu kao zanosnog, otmenog, aristokratskog stranca koji zavodi svoje žrtve. Iako se Lugoši verovatno ne uklapa u današnje standarde za ideju „zanosnog“ vampira, njegova predstava je svojevremeno bila izuzetno popularna među ženskim ljubiteljima pozorišta. Njegovo tumačenje, međutim, postalo je toliko upečatljivo da se Lugoši teško borio sa kalupom uloge negativca koju mu je većina reditelja posle toga dodeljivala. Ipak, Lugošijev uticaj na podžanr vampirskih priča je neosporiv, a za mnoge od nas je definisao način na koji vidimo Stokerovog „Drakulu“, bilo da smo svesni da potiče od Lugošijevog filma ili ne.