Strip „Kosingas – Red zmaja“

strahor

Posetiocima ćemo predstaviti prvi tom domaćeg stripa „Kosingas – Red zmaja“ koji je rađen po istoimenom romanu Aleksandra Tešića. U romanu, Monah Gavrilo, odnosno kosingas, vitez reda Zmaja, upoznaje Marka Kraljevića i sa njim kreće u pohod po Srbiji. Prvi zadatak im je da savladaju aždaju na Jezeru lutajućeg ostrva i tako osvoje kasnije toliko čuven Markov buzdovan. Dvojica junaka nailaze na sela u kojima se praktikuju običaji koji često nisu ni najmanje lepi niti humani, susreću se sa različitim mitološkim bićima, od kojih većina nije bezazlena, ali stiču i sjajne neobične prijatelje. Druženje koje za cilj između ostalog ima i to da neustrašivi Gavrilo pripremi Marka da postane kosingas.

Strip, autora Zorana Jovičića, biće urađen u tri serije – „Red Zmaja“ (7 epizoda), „Bezdanj“ (9 epizoda) i „Smrtovanje“ (11 epizoda). Prva sveska izašla je ovog avgusta, a na konvenciji će sa nama biti autor stripa i autor romana.

Cosplay Catwalk

cosplay

Svi znamo da je ponekad prija uživati u kosplej takmičenju koje je opušteno, brzopotezno i uz minimum stresa i za učesnike i za organizatore, tako da Beokon ostaje platforma za ovu vrstu egzibicija. Od kostima, dozvoljeno je sve (sveeee!) dokle god je a) reč o konkretnom liku, a ne o nasumično sklepanoj improvizaciji, i b) ako s tim kosplejem do sad niste osvojili nagradu ni na jednom takmičenju, u Srbiji ili inostranstvu. Prijave se vrše na licu mesta, u nedelju 6. novembra, na Info Pultu, do sat vremena pred početak takmičenja. Sam catwalk se sastoji od šetnje binom, uz zaustavljanje na tri obeležena mesta da vas publika i žiri bolje vide, a fotografi ovekoveče za buduća pokoljenja. Neka najbolji pobedi!

Trideset godina „Lavirinta“

lavirint

U istoj godini kada se veliki Dejvid Bouvi vratio na svoju rodnu planetu, kultni film „Lavirint“ proslavio je tri decenije od premijere, kao jedan od retkih naslova iz onog doba koji još uvek ima živući fandom. Nije čudo što „Lavirint“ i dalje osvaja publiku – i to čak i mlađe naraštaje – čak trideset godina kasnije. Bajkovita priča o tinejdžerki koja mora da pobedi zlog goblinskog kralja i njegov lavirint, ne bi li spasla brata koga je lično uvalila u nevolju, slasno je višeznačna – bilo da je posmatrate očima deteta, kada su bitni avantura, muzičke numere i mapetovske lutke, ili ako se sa filmom susrećete kao odrasla osoba, kada postaje neprijatno jasno da je odnos između rečene tinejdžerke i Kralja Goblina o-ho-ho i te kako složen, a bogme i poprilično kinki. Mnoge od nas krive upravo Dejvida Bouvija u opsceno tesnim pantalonama za buđenje seksualnosti u ranom pubertetu, i baš ćemo iz tog psihoanalitičkog ugla pristupiti čavrljanju o ovom gikovskom klasiku. Uz, naravno, zdravu dozu nostalgije i osvrta na pomenute tesne pantalone.

Marvel vs. DC – Bitka malih ekrana

marvel_vs_dc

Večiti protivnici u svetu gikovštine su dva najveća strip izdavača, Marvel i DC Comics. Na prošlom Beokonu, već je bilo reči o tome koje više stripove ljudi vole, ali ovoga puta raspravljamo na temu TV serija s odgovarajućim pedigreom.

Naime, proteklih godina imali smo prilike da vidimo više televizijskih ekranizacija stripova o super herojima. U okviru naše tribine, „eksperti“ će raspravljati o većini serija kojima su nas posvađane izdavačke kuće počastvovale u prethodnih pola decenije, ali će pravo glasa imati i publika. Diskutovaće se o tome da li je „Arrow“ bio bolji na početku ili sada, da li je „The Flash“ tinejdžerska trešerana ili visokointelektualna poslastica za gikove, kao i da li je „Marvel’s Agents of S.H.I.E.L.D.“ dosadna, predvidiva razbibriga ili nešto više od toga. Ne brinite, dotaći ćemo se i Netfliks mesije i njihovih Marvel ostvarenja, kao i nesretnog „Gotama“.

Spremite kokice, kao i argumente kojima ćete braniti svoje omiljene serije. Hladno oružje nije dozvoljeno, a bogme ni toplo.

Dark Souls: Git Gud or Die Tryin’

dark_souls

RPG franšiza Dark Souls široj publici je verovatno najpoznatija po očajnim vapajima zelenih igrača koji nisu navikli na izuzetno nemilosrdno okruženje kombinovano sa starom igračkom mehanikom nemogućnosti promene težine igre. Oni koji su bili dovoljno mazohistički nastrojeni da istraju u ovakvom svetu, bili su nagrađeni (kažnjeni) prelepim, kompleksnim nivoima koji se prelivaju jedni u druge, retkim, ali vrednim osećanjima samoostvarenja, a nadasve onim što frustrirani igrači obično ne vide lomeći kontrolere i nameštaj – velikom, predivnom slagalicom pozadinske priče sveta, koju do dana današnjeg niko nije sastavio. Serijal je izašao iz lonca japanskog tima na čijem čelu je Hidetaka Mijazaki, koji nam je pokazao kako izgleda kada se japanska mašta dočepa evropskih mitologija i istorijata. Trilogija je imala uspone i padove, ali se sada, dok se poslednji deo polako privodi kraju DLC-jevima, može lako okarakterisati najblaže kao uspeh, sa ukupnim relevantnim rejtinzima oko 9,5. I dok se već treći put borimo da postanemo neko i nešto u svetu Lordrana, Drangleika i Lotrika, svi negde u podsvesti znaju – ničija nije gorela do zore.

„Assassin’s Creed“ – Ubojice kroz istoriju

assassins_creed

„Assassin’s Creed“ je jedna od najpopularnijih i najdužih franšiza koje je Ubisoft održao, izdavao i nastavlja da izdaje, i koja je do ove godine dolazila sa jednom ili čak više iteracija na godišnjem nivou. Serijal je svojim veoma zanimljivim načinom kombinacije modernog setinga i prošlosti, kao i poigravanjem sa istorijom i istorijskim ličnostima, privukao ogroman broj fanova. Neki su ostali uz igru od njenog početka, dok su drugi su uskakali i iskakali iz franšize kako im se ćefnulo. Ovaj trenutak kada je Ubisoft odlučio da napravi malu pauzu daje nam savršenu priliku da odradimo retrospektivu i kolektivno saberemo utiske o tome šta čini ovaj serijal dobrim, lošim ili čak zlim. Pridružite nam se u debati gde ćemo pokriti stvari kao što su zanimljivosti oko samog nastanka igre i njenog razvitka, preko istorijskih ličnosti prikazanih u njoj, pa sve do najnovije verzije koja nam stiže na na velikom platnu.

„Propovednik“ – O Americi i Amerikani

propovednik

Opšte je prihvaćena činjenica da strip serijal „Propovednik“ Irca Garta Enisa predstavlja jedno od najlepših ljubavnih pisama ikada upućenih Americi, jedno od onih kakvo samo stranac može da napiše. U stripu, Enisova Amerika je satkana od tropa i klišea napabirčenih iz najrazličitijih proizvoda pop-kulture, a predstavljena je u obliku „road trip“ proputovanja, najameričkijeg od svih žanrova, koji junake vodi od teksaških malih gradova, preko vukoj**ina zatucanog Juga, sve do njujorških svetlosti velegrada. Kada su Set Rogen i drugari najavili televizijsku adaptaciju „Propovednika“, stripska javnost se silno uzbudila i s velikim nestrpljenjem počela da iščekuje seriju. Međutim, reakcija na „Propovednika“ kao na TV uradak bila je zapanjujuće mlaka, kao da je serija prošla ispod radara čak i željenoj ciljnoj publici. Da li je televizijskog „Pričera“ pokopalo to što mu se emitovanje preklapalo sa šestom sezonom „Igre prestola“, ili je posredi nešto drugo? Da li je Set Rogen promašio temu time što smo celu sezonu proveli u malom gradu u Teksasu, ili je samo pod lupu stavio dimenziju radnje kojom se sam strip nedovoljno bavi? Može li se serija uopšte žanrovski definisati kao Amerikana? I što je najvažnije, kakve su šanse „Propovedniku“ da opstane na televiziji nakon druge sezone? Navratite da mudrujemo zajedno – pričerske kragne i kaubojski šeširi opcioni.

Povratne veze književnosti i stripa

knjizevnost-strip

Diskusija među prijateljima o sličnostima, razlikama i međusobnim uticajima stvari koje volimo da čitamo i gledamo

Iako su formalno odvojene grane umetnosti, najpre i ponajviše po različitosti medija, strip i književnost imaju jake zajedničke osnove — naraciju, žanrove, i na kraju krajeva, dele policu na vašem zidu. Dela mogu i prelaziti granice medija, mešati ih, biti adaptirana iz jednog medija u drugi. Autori mogu stvarati dela u oba medija (Alan Mur, Nil Gejmen, Majk Keri, Džo Hil, itd). Preplitanja su neizbežna a u pojedinim slučajevima se esencijalno nadopunjuju. Spremite liste za čitanje, gađaćemo se naslovima.

„The Walking Dead“ – Šetnja uz ’odajuće mrce

okruzen_mrtvima

Došetajte međ’ Šetače! Čućete šta su Rik i vrla mu družina radili svo ovo vreme okruženi šetkajućim mrcima, šta su preduzeli u stripu, a šta u seriji i zašto. Da li je Rik dobar vođa i zašto dovraga i dalje ima ruku? Koja sezona je do sad najbolja? Ima li Terminator šanse protiv Kerol? Oklen iznikoše svi ti silni Spasioci? I kad će već jednom da im svima kolektivno nestane džebane?! Hoćemo li ikad saznati kakva to boljka tera mrce da cunjaju unaokolo? Dođite da čujete naše mišljenje, a potom ćemo mi da upitamo vas šta bi ste *vi* uradili kad bi vam sutra friška zombetina zakucala na vrata.

Istorija fandoma: Frankenštajn – Moderni Prometej

frankenstajn

Jednog sumornog i hladnog leta na obali ženevskog jezera, četvoro prototipova emo-dece sklonilo se od hladnoće u promajnu kućerinu u kojoj su odsedali i čitali priče o duhovima, dok nisu odlučili da svako napiše svoju. Kišnom letu 1816. godine žanrovska literatura, a zatim i filmska i druge umetnosti duguje dva orijentira: uglavnom opskurna kratka priča „Vampir“, kao književna obrada folklornog motiva, i roman „Frankenštajn“ Meri Volstonkraft Šeli, kao originalno delo. O uticaju ovog romana, po Brajanu Oldisu prvog modernog dela naučne fantastike, kao i njegovim mnogobrojnim dobrim, manje dobrim, i katastrofalnim adaptacijama, o narativu, motivima, i likovima, pričaćemo na ovogodišnjem BeoKonu.