Izložba: Alan Ford

alan-ford-768x541

Uz podršku podršku Ambasade Italije i Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu na Beokon dovodimo ekskluzivnu izložbu tabli stripa „Alan Ford“ Magnusa i Bunkera, koji zbog svog osobitog smisla za humor uživa poseban, kultni status u celoj bivšoj Jugoslaviji. Prvi broj „Alana Forda“ u Italiji je izašao 1969. godine, dok je u Jugoslaviji preveden i objavljen svega tri godine kasnije, toliko se zapativši da se povremeno pričalo da je kod nas popularniji nego na italijanskom tržištu. Citati iz „Alana Forda“ postali su deo našeg svakodnevnog govora, te u tom duhu biramo i moto ovogodišnjeg BeoKona: „Ako kaniš pobijediti, ne smiješ izgubiti.“

Klub Zmaj: Mala škola farbanja

zmaj

Klub Zmaj je počeo sa radom davne 1994. u prostorijama na Zvezdari u Beogradu. U početku je okupljao samo grupu entuzijasta koji zajedno uživali u hobiju: društvene igre, maketarstvo i igre sa minijaturama, kartične igre i slično. Ali, s obzirom da je broj ljudi rastao, Zmaj se 2000. godine registrovao kao udruženje građana. Od tada, organizuje dešavanja sa tematikom epske i naučne fantastike i turnire u drustvenim igrama, pomaže u organizaciji festivala, i radi prezentacije hobija. Tačna adresa kluba se menjala više puta tokom godina, a trenutno ga možete naći u Budimskoj u Beogradu.

Zmaj će na beokonu predstaviti i dočarati deo svog opsežnog hobi sveta. Organizovaće farbarsku radionicu u okviru koje će objasniti kompletan proces farbanja figura za igre „Warhammer: Age of Sigmar“ i „Warhammer 40K“ (hint: ove farbarske veštine zlata vrede i za kosplej). Pored radionice, Zmaj će imati i izložbu figura i diorama koje su farbali članovi kluba.

Trideset godina „Lavirinta“

lavirint

U istoj godini kada se veliki Dejvid Bouvi vratio na svoju rodnu planetu, kultni film „Lavirint“ proslavio je tri decenije od premijere, kao jedan od retkih naslova iz onog doba koji još uvek ima živući fandom. Nije čudo što „Lavirint“ i dalje osvaja publiku – i to čak i mlađe naraštaje – čak trideset godina kasnije. Bajkovita priča o tinejdžerki koja mora da pobedi zlog goblinskog kralja i njegov lavirint, ne bi li spasla brata koga je lično uvalila u nevolju, slasno je višeznačna – bilo da je posmatrate očima deteta, kada su bitni avantura, muzičke numere i mapetovske lutke, ili ako se sa filmom susrećete kao odrasla osoba, kada postaje neprijatno jasno da je odnos između rečene tinejdžerke i Kralja Goblina o-ho-ho i te kako složen, a bogme i poprilično kinki. Mnoge od nas krive upravo Dejvida Bouvija u opsceno tesnim pantalonama za buđenje seksualnosti u ranom pubertetu, i baš ćemo iz tog psihoanalitičkog ugla pristupiti čavrljanju o ovom gikovskom klasiku. Uz, naravno, zdravu dozu nostalgije i osvrta na pomenute tesne pantalone.

Marvel vs. DC – Bitka malih ekrana

marvel_vs_dc

Večiti protivnici u svetu gikovštine su dva najveća strip izdavača, Marvel i DC Comics. Na prošlom Beokonu, već je bilo reči o tome koje više stripove ljudi vole, ali ovoga puta raspravljamo na temu TV serija s odgovarajućim pedigreom.

Naime, proteklih godina imali smo prilike da vidimo više televizijskih ekranizacija stripova o super herojima. U okviru naše tribine, „eksperti“ će raspravljati o većini serija kojima su nas posvađane izdavačke kuće počastvovale u prethodnih pola decenije, ali će pravo glasa imati i publika. Diskutovaće se o tome da li je „Arrow“ bio bolji na početku ili sada, da li je „The Flash“ tinejdžerska trešerana ili visokointelektualna poslastica za gikove, kao i da li je „Marvel’s Agents of S.H.I.E.L.D.“ dosadna, predvidiva razbibriga ili nešto više od toga. Ne brinite, dotaći ćemo se i Netfliks mesije i njihovih Marvel ostvarenja, kao i nesretnog „Gotama“.

Spremite kokice, kao i argumente kojima ćete braniti svoje omiljene serije. Hladno oružje nije dozvoljeno, a bogme ni toplo.

„Propovednik“ – O Americi i Amerikani

propovednik

Opšte je prihvaćena činjenica da strip serijal „Propovednik“ Irca Garta Enisa predstavlja jedno od najlepših ljubavnih pisama ikada upućenih Americi, jedno od onih kakvo samo stranac može da napiše. U stripu, Enisova Amerika je satkana od tropa i klišea napabirčenih iz najrazličitijih proizvoda pop-kulture, a predstavljena je u obliku „road trip“ proputovanja, najameričkijeg od svih žanrova, koji junake vodi od teksaških malih gradova, preko vukoj**ina zatucanog Juga, sve do njujorških svetlosti velegrada. Kada su Set Rogen i drugari najavili televizijsku adaptaciju „Propovednika“, stripska javnost se silno uzbudila i s velikim nestrpljenjem počela da iščekuje seriju. Međutim, reakcija na „Propovednika“ kao na TV uradak bila je zapanjujuće mlaka, kao da je serija prošla ispod radara čak i željenoj ciljnoj publici. Da li je televizijskog „Pričera“ pokopalo to što mu se emitovanje preklapalo sa šestom sezonom „Igre prestola“, ili je posredi nešto drugo? Da li je Set Rogen promašio temu time što smo celu sezonu proveli u malom gradu u Teksasu, ili je samo pod lupu stavio dimenziju radnje kojom se sam strip nedovoljno bavi? Može li se serija uopšte žanrovski definisati kao Amerikana? I što je najvažnije, kakve su šanse „Propovedniku“ da opstane na televiziji nakon druge sezone? Navratite da mudrujemo zajedno – pričerske kragne i kaubojski šeširi opcioni.

Dark Souls: Git Gud or Die Tryin’

dark_souls

RPG franšiza Dark Souls široj publici je verovatno najpoznatija po očajnim vapajima zelenih igrača koji nisu navikli na izuzetno nemilosrdno okruženje kombinovano sa starom igračkom mehanikom nemogućnosti promene težine igre. Oni koji su bili dovoljno mazohistički nastrojeni da istraju u ovakvom svetu, bili su nagrađeni (kažnjeni) prelepim, kompleksnim nivoima koji se prelivaju jedni u druge, retkim, ali vrednim osećanjima samoostvarenja, a nadasve onim što frustrirani igrači obično ne vide lomeći kontrolere i nameštaj – velikom, predivnom slagalicom pozadinske priče sveta, koju do dana današnjeg niko nije sastavio. Serijal je izašao iz lonca japanskog tima na čijem čelu je Hidetaka Mijazaki, koji nam je pokazao kako izgleda kada se japanska mašta dočepa evropskih mitologija i istorijata. Trilogija je imala uspone i padove, ali se sada, dok se poslednji deo polako privodi kraju DLC-jevima, može lako okarakterisati najblaže kao uspeh, sa ukupnim relevantnim rejtinzima oko 9,5. I dok se već treći put borimo da postanemo neko i nešto u svetu Lordrana, Drangleika i Lotrika, svi negde u podsvesti znaju – ničija nije gorela do zore.

„Assassin’s Creed“ – Ubojice kroz istoriju

assassins_creed

„Assassin’s Creed“ je jedna od najpopularnijih i najdužih franšiza koje je Ubisoft održao, izdavao i nastavlja da izdaje, i koja je do ove godine dolazila sa jednom ili čak više iteracija na godišnjem nivou. Serijal je svojim veoma zanimljivim načinom kombinacije modernog setinga i prošlosti, kao i poigravanjem sa istorijom i istorijskim ličnostima, privukao ogroman broj fanova. Neki su ostali uz igru od njenog početka, dok su drugi su uskakali i iskakali iz franšize kako im se ćefnulo. Ovaj trenutak kada je Ubisoft odlučio da napravi malu pauzu daje nam savršenu priliku da odradimo retrospektivu i kolektivno saberemo utiske o tome šta čini ovaj serijal dobrim, lošim ili čak zlim. Pridružite nam se u debati gde ćemo pokriti stvari kao što su zanimljivosti oko samog nastanka igre i njenog razvitka, preko istorijskih ličnosti prikazanih u njoj, pa sve do najnovije verzije koja nam stiže na na velikom platnu.

Dedpul i Harli, mentalno labilni antiheroji – tribina i MINI KOSPLEJ

antiheroji

U godini koju su obeležili sukobi „normalnih“, kad je Betmen udario na Supermena, Ajron Men na Kapetana, a Iksmeni (po običaju) jedni na druge, možda i ne čudi što su pažnju publike ipak najviše privukli – oni ludi.

Dva lika koja su su svojom popularnošću obeležila 2016. su – igrom slučaja, ili je možda u pitanju pokazatelj vremena? – tragični, neuravnoteženi, anarhični antiheroji sa izopačenim smislom za humor: Harli Kvin, bivša psihijatrica ludo zaljubljena u Džokera i svetla tačka „Odreda Otpisanih“, i Dedpul, nakazni lajavi strelac koji je zaratio s četvrtim zidom.

Na tribini ćemo pokušati da utvrdimo zašto su toliko popularne njihove aktuelne filmske (ali i stripske) inkarnacije? Da li je njihovo ludilo pokazatelj širenja svesti javnosti po pitanju mentalnih oboljenja, ili pak samo tokenizacija drugosti? Da li veza Harli i Džokera glorifikuje zlostavljanje, ili pokreće odavno potrebni javni dijalog na tu temu? Da li je Dedpul, uprkos svojoj ikonoklastičnosti, ipak samo zamaskirani tradicionalni mačo-superherojski narativ? Da li su za njihovu popularnost među mlađim naraštajima odgovorni i Dedpulova panseksualnost i Harlina biseksualnost? Da li ih ipak možda volimo samo zbog bubamaričnih kostima?

Nakon tribine, izdavačka kuća „Darkwood“ organizuje kosplej za najbolju (mušku ili žensku) Harli Kvin i (muškog ili ženskog) Dedpula, u sklopu promocije prvih srpskih izdanja ova dva lika.

Pola veka Star Treka

star_trek

Slavimo 50 godina serije koja je promenila sve i hrabro kročila gde niko ranije nije, otvorivši staze kojima će potom krenuti mnogi. „Zvezdane staze“ su nam donele budućnost koja nije puka utopija, već humana i topla vizija sveta koji nastane kad svi zajedno radimo na poboljšanju sebe i za dobrobit drugih. Najuticajnija je serija u okviru žanra, zarazivši generacije ne samo fanova već i slučajnih prolaznika tropama, terminima, memama koje su i danas klasici i stubovi SF-a.

Mačevi i pojačala – uticaj fantastične imaginacije na rok i metal

macevi_pojacala

Svakome ko je odrastao čitajući epsku i naučnu fantastiku je instiktivno jasna veza između ovih žanrova i maskularnog metala prvog talasa, psihodeličnog roka sedamdesetih i njenih savremenih nastavljača, pa i nihilističkog mračnjaštva nordijskog blek metala devedesetih. Iako je danas fantastika postala društveno prihvatljivija nego što je to bila pre nekoliko decenija, u suštini se i dalje radi o obliku imaginacije koji u svom horizontu nadilazi uobičajene društvene norme, i koji je u svojoj ćudi transgresivan – isto kao i „ekstremni“ muzički pravci. Otuda ne treba ni da čudi što je nemali broj muzičara bio direktno inspirisan fantstičnom književnošću.

Ovom prilikom ćemo osvetliti neke od tih uticaja na muziku, sa posebnim osvrtom na blek metal.