IZLOŽBA: KING CONAN

IZLOŽBA: KING CONAN

Izdavačka kuća Dark Horse Comics je od 2011. do 2016. objavljivala serijal pod nazivom „King Conan“ u kome se stari kralj Konan priseća svojih avantura iz perioda kada je tek seo na presto Akvilonije. U pitanju su prilično verne adaptacije originalnih priča Roberta E. Hauarda koje su podeljene u pet mini-serijala. U njima, za razliku od prethodnih ostvarenja, sam Konan je taj koji pripoveda o svojoj prošlosti. Za scenario i crtež su bili zaduženi Timoti Truman i Tomas Đorelo, koji su i ranije radili zajedno, te im je bez problema pošlo za rukom da naprave vizuelni stil koji bi odgovarao serijalu, a koji ne odstupa od prethodnih stripovskih ostvarenja Konana.

Izdavačka kuća Darkwood objavljuje kod nas serijal o „Kralju Konanu“, a na BeoKonu ćemo upriličiti izložbu odštampanih odabranih strip tabli, za dušu svih nas koji su se u formativnim godinama manje ili više ložuckali na mišićavog Varvarina.

PREDSTAVLJANJE: ATHARON, KNJIGA I STONI RPG

PREDSTAVLJANJE: ATHARON, KNJIGA I STONI RPG

Argent Hellion (Nikola Kojić) je autor fantazijskog sveta Atharon, u kome je smešten roman „Atharon: Exordium“, i stona igra Konkvest. Upoznajte se sa autorom, mitologijom Atherona, i zaigrajte koju partiju na licu mesta.

ALISTER KROLI I GLASOVI IZ DALJINE

ALISTER KROLI I GLASOVI IZ DALJINE

Iako se o okultizmu obično ne razmišlja kao o formi umetnosti, rad i delovanje Alistera Krolija (1875-1947), poznatog britanskog ezoteričara i ekscentrika, u velikoj meri je tu granicu izbledelo i učinilo poroznom. Već u svoje vreme priznat pesnik, svojim pričama a posebno romanom „Mesečevo dete“ Kroli se u odnosu na radove prethodnika koji su se obilato napajali magijskom tradicijom, poput npr. Hauarda Lavkrafta ili Artura Mahena, pomerio na sasvim novi nivo, gde magijske inkantacije možemo posmatrati kao poetsku formu, rituale kao performanse, upotrebu magijskih sigila i simbola kao vizuelnu umetnost, a okultne redove i njihove manifeste nista drugacije nego kao sto posmatramo, nadrealisticki manifest Andre Bretona ili manifest Dadaizma.

Uticaj Krolija je posebno jak na savremenu pop kulturu: film (Kenet Anger, Žodorovski…), muziku (Led Zeppelin, Beatles, Iron Maiden…), književnost (Vilijem Berouz…), a takođe i na određene spoljne pojave koje možemo svrstati pod naučnu fantastiku. Naime, Krolijeve „komunikacije“ sa vantelesnim bićima su bazični model onoga kako se danas predstavljaju komunikacije i kontakti „treće vrste“ sa vanzemaljcima. U tom smislu posebnu pažnju poklonićemo Krolijevom portretu Lama, vanzemaljskog bića sa kojim Kroli tvrdi da je bio u ličnom kontaktu, i koje neodoljivo podseća na savremene predstave vanzemaljske rase tzv. „sivih“, te zanimljivoj korelaciji da era ufologije počinje ni manje ni više nego Krolijevom smrću. naime prvi savremeni izvestaji o „letećim tanjirima“ počinju upravo tada – 1947. godine i incidentom u Rozvelu.

O Kroliju i Lamu govori Emir Salihovich, novinar, publicista, prevodilac.

FOX Tribina

FOX Tribina

FOX panel Sponzor BeoKona, televizijska mreža FOX, na ovom panelu će govoriti o popularnim naslovima i novinama iz svoje produkcije, kao i o svemu što od njih možemo da očekujemo u predstojećim sezonama. Verujemo da ćemo čuti razne ekskluzivne vesti.

BLADE RUNNER: ŠTO JE ČOVJEK, A MORA BIT ČOVJEK?

BLADE RUNNER: ŠTO JE ČOVJEK, A MORA BIT ČOVJEK?

Film Ridlija Skota „Istrebljivač“ („Blade Runner“) iz 1982. bio je produkcijsko mučenje i bioskopski neuspeh, a postao kultni klasik, vizuelni uzor i etalon za sve kiberpank distopije smeštene u blisku budućnost. Više od toga, pokreće vanvremena i složena pitanja života, slobode i identiteta, ne dajući jednoznačne i jednostavne odgovore. Upravo ta otvorenost i pružanje mogućnosti gledaocu da sam izvuče svoje zaključke i formira stavove održavaju ovaj film i dalje zanimljivim i bitnim.

Najava nastavka je dočekana sa ambivalentnim uzbuđenjem, naročito posle novijih Skotovih uradaka iz franšize „Alien“ koji su, iako vizuelno i tehnički savršen,i bili vrlo problematični na kognitivnom i emotivnom planu. „Blejdraner 2049“ ima sjajnog Vilneva za reditelja, veliki povratak Harisona Forda, tri kratka (dobra!) animirana filma koji nagoveštavaju dešavanja… i Rajana Goslinga. Unutar univerzuma „Blejdranera“ prošlo je 30 čudnih godina, a slomljeni svet se naherio na neočekivane načine. Kroz njega šepaju neki drugačiji ljudi i neki drugačiji replikanti.

Zajedno sa vama kroz neonsku maglu zure Andjelka Djukic i Mihajlo Vitezović

AMERIČKI BOGOVI: VERSKI MIGRANTI U VRLOM NOVOM SVETU

AMERIČKI BOGOVI: VERSKI MIGRANTI U VRLOM NOVOM SVETU

Nil Gejmen je, nakon devedesetih koje je proveo duboko u senci „Sendmena“, zakoračio u novi milenijum još jednim mitološkim univerzumom. „Američki bogovi“ su doživeli veliki uspeh kod publike i osvojili sve značajne žanrovske anglofone književne nagrade. Ekranizacija pod palicom Brajana Fulera za TV mrežu Starz i Gejmenovim budnim okom uspela je da izdrži visoka očekivanja ljubitelja knjige (i redovnog i neskraćenog-kako-je-bog-zamislio izdanja) a privukla je i masu neiniciranu u gikovsku scifi/fantasy/stripovsku kulturu.

O fantastičnom kao novoj mitologiji, o adaptaciji mitova, o modernim sujeverjima, te svim nezgodama i priključenijama Senke, Srede i ostalih verskih migranata u Novi Svet, govore: Miloš JocićDraško Roganović (Gejmenov prevodilac na srpski), Pavle Zelic i Ivana Nešić.

„STAR TREK: DISCOVERY“ vs „THE ORVILLE“

„STAR TREK: DISCOVERY“ vs „THE ORVILLE“

Jesen 2017. donela nam je dve nove uzbudljive naučnofantastične serije: „Star Trek: Discovery“, najnoviji uradak u dugovečnoj franšizi čiji je cilj da staru formulu prilagodi senzibilitetima moderne publike, i „The Orville“ koji dolazi sa potpisom Seta MekFarlana i besramno parodira sijaset klišea koje su „Zvezdane staze“ tokom decenija iznedrile. Fala bogu, kako to ide, fanovi su se s velikom strašću zakačili za obe serije, i pokrenuli lavinu žučnih rasprava na internetima. Da li „Orvilu“, kao parodiji na „Zvezdane staze“ fali mrvica pa da bude ~pravi~ „Star Trek“? Da li ~pravim~ „Zvezdanim stazama“, „Otkriću“, fali mrvica pa da ne bude „Star Trek“ uopšte? Odgovore na ova pitanja pokušaće da dajuMilos MuticAca Todorovic i Dragana Stojiljkovic.

Konkurs za prodajni sajam – Beokon 2017.

Pozivamo vas da se prijavite za učešće na prodajnom sajmu na Beokonu 2017. godine, koji će biti održan 10-12. novembra u Domu omladine Beograda.

 

Pravila za prijavljivanje radova:

  • Radovi tematski treba da imaju veze sa pop kulturom, a po obliku mogu biti: posteri, slike, skice, figure, rukotvorine, odevni predmeti, modni detalji, dizajnirani ukrasi, knjige, stripovi…
  • Timovi/radionice/grupe učesnika koje se prijavljuju za jedno izlagačko mesto se moraju prijaviti kao tim/radionica/grupa i ne mogu izlagati pod imenom jednog od članova, niti slike radova samo jednog člana mogu biti reprezentativne za celu grupu. Po završetku konkursa neće biti moguće dodavati učesnike na već dodeljene štandove.
  • Izlagači snose punu odgovornost prema Zakonu o zaštiti autorskih prava.
  • Svaki umetnik/tim koji želi da konkuriše za prodajno mesto treba da popuni prijavu, a sva pitanja u vezi sa izlaganjem može poslati na Sakurabana.Artist.Alley@gmail.com.

DETALJE I PRIJAVU MOŽETE POPUNITI >>OVDE<<

Konkurs za volontere za Beokon 2017

Približava se jos jedan Beokon, a kao što svi znamo konvencija ne može da se sprovede u delo bez volontera. Dakle, došlo je vreme da se polako prijavljujete i svojim radom doprinesete manifestaciji.

Prijave traju do 1.novembra, nakon čega ćete biti pozvani na razgovor.

Uslovi konkursa:

Da imate više od 16 godina
Iako niste iz Beograda možete se prijaviti, ukoliko tokom događaja imate smeštaj u glavnom gradu
Da ste voljni da radite i pomognete organizaciji
Ukoliko možete da radite samo jedan dan, nemojte se prijavljivati
U zavisnosti od interesovanja i znanja se svako razmatra za to da li je prikladan za volontera.
Takođe, u zavisnosti od onoga što umete da radite bićete raspoređeni u neki od sektora koji će biti aktivni na realizaciji konvencije.
Poslovi koje volonteri mogu obavljati se različiti i mogu biti: postavljanje radova, nameštanje stolova, pregled karata, pomoć oko tehnike, rad u kutku za video igre, pomoć strancima itd.

Popunite prijavu ovde:

https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLSeuybEhpZTqRU9zA-6moCwCq3BCUO-ygdXBb5XZ-bkcGxOEbA/viewform?usp=sf_link

ŽICA: 15 GODINA SERIJE „THE WIRE“

ŽICA: 15 GODINA SERIJE „THE WIRE“

Širimo repertoar BeoKona obeležavanjem rođendana serije „The Wire“ – jednog od najznačajnijih televizijskih sočinjenija svih vremena, kome se s pravom pripisuju knjiške dubine i sociološke ambicije. Uzbudljiva, brutalno realistična studija grada Baltimora, njegovih policajaca i narko dilera, lučkih radnika, političara, đaka i novinara počiva na mnoštvu živopisnih likova isprepletanih sudbina, dok je upravo sam grad ono najpribližnije glavnom junaku što serija ima. Kao čedo čuvenog autora Dejvida Sajmona, koji se tokom stvaralaštva držao krilatice „f*ck the average viewer“, „The Wire“ je ušla u istoriju kao jedno od retkih pop-kulturnih ostvarenja kome je čak i univerzitet Harvard posvetio čitav kurs.

Zoran JankovicĐorđe BajićNemanja Paleksić iIsidora Vlasak će divaniti o tome koliko su društveni problemi o kojima je Sajmon govorio aktuelni deceniju i po kasnije; koji su im omiljeni likovi, sezone, preokreti i citati; kako je Frenk Sobotka postao poslednji heroj radničke klase, Stringer Bel šekspirijanski negativac, a Omar urbana ikona; da li je igra uvek nameštena i da li je moguć izlaz; te koja je najbolja TV serija svh vremena i zašto je to „The Wire“.