ŽICA: 15 GODINA SERIJE „THE WIRE“

ŽICA: 15 GODINA SERIJE „THE WIRE“

Širimo repertoar BeoKona obeležavanjem rođendana serije „The Wire“ – jednog od najznačajnijih televizijskih sočinjenija svih vremena, kome se s pravom pripisuju knjiške dubine i sociološke ambicije. Uzbudljiva, brutalno realistična studija grada Baltimora, njegovih policajaca i narko dilera, lučkih radnika, političara, đaka i novinara počiva na mnoštvu živopisnih likova isprepletanih sudbina, dok je upravo sam grad ono najpribližnije glavnom junaku što serija ima. Kao čedo čuvenog autora Dejvida Sajmona, koji se tokom stvaralaštva držao krilatice „f*ck the average viewer“, „The Wire“ je ušla u istoriju kao jedno od retkih pop-kulturnih ostvarenja kome je čak i univerzitet Harvard posvetio čitav kurs.

Zoran JankovicĐorđe BajićNemanja Paleksić iIsidora Vlasak će divaniti o tome koliko su društveni problemi o kojima je Sajmon govorio aktuelni deceniju i po kasnije; koji su im omiljeni likovi, sezone, preokreti i citati; kako je Frenk Sobotka postao poslednji heroj radničke klase, Stringer Bel šekspirijanski negativac, a Omar urbana ikona; da li je igra uvek nameštena i da li je moguć izlaz; te koja je najbolja TV serija svh vremena i zašto je to „The Wire“.

BG GEEK: O DRUGOJ SEZONI „STRANGER THINGS“ i ostalim aktuelnostima

BG GEEK: O DRUGOJ SEZONI „STRANGER THINGS“ i ostalim aktuelnostima

BG GEEK, podkast koji vas vodi kroz kroz gikovštinu od novih gedžeta do popularnih serija i filmova, poziva vas na panel o drugoj sezoni najpoznatije NETFLIX serije – „Stranger Things“! Pored ovoga, osvrnućemo se i na najzanimljivije teme o kojima se u podkastu govorilo tokom ove godine.

Sa vama će biti Miloš Tabić, guru Raspberry Pi kreacija i video igara, i Goran Vojteški, koji najviše uživa u filmovima Kevina Smita i Apple proizvodima.

​Sve epizode podcasta možete naći na podcast.rs.

HOROR FANTASTIKA LAVKRAFTA I LIGOTIJA

HOROR FANTASTIKA LAVKRAFTA I LIGOTIJA

Ova tribina je posvećena horor fantastici, sa naglaskom na stvaranju izmaštanih, košmarnih svetova kod klasičnog pisca H. F. Lavkrafta i njegovog najdoslednijeg savremenog naslednika, Tomasa Ligotija. Kako se tretiraju realizam a kako fantastika, kako san a kako java, kako paralelni a kako tzv. normalni svet u delima ovih pisaca? Na primerima iz upravo izašlog Lavkraftovog romana „Snovita potraga za neznanim Kadatom“, smeštenom u „Zemlje sna“, i po prvi put na srpskom objavljene Ligotijeve zbirke „Pisar tame“, čije priče neprestano osciluju između pakla budnosti i košmara, govoriće se o prožimanju žanrova horora, fentezija, SF-a i tzv. urbane fantastike.

Učestvuju: Dejan Ognjanovic, Bojan Bosnić iKristijan Relic.

PROSTRANSTVO – THE EXPANSE

PROSTRANSTVO – THE EXPANSE

„The Expanse“ je franšiza nastala iz serijala knjiga Danijela Abrahama i Taja Frenka, koji su pisali zajedno pod pseudonimom Džejms S.A. Kori. Priča je smeštena dve stotine godina u budućnosti. Ljudski rod kolonizovao je solarni sistem, ali su zvezde i dalje predaleko. Jedan S.O.S. signal i jedna nestala osoba zaoštravaju hladni rat između Zemlje i Marsa oko resursima bogatog Asteroidnog pojasa.

„The Expanse“ je oduševio publiku i kritičare (prva knjiga „Buđenje nemani“ nominovana je za nagradu Hugo 2012), što je dovelo do snimanja serije u produkciji kanala SyFy 2015. Da li je Expanse najbolja svemirska opera u poslednje vreme? Da li predstavlja renesansu žanra i na koji način? Ili je možda SF ekvivalent „Igri prestola“?

Odgovore na ova, kao i na druga pitanja pokušaće da vam daju Goran Skrobonja, pisac i prevodilac, iIvan Brankovic, pisac i gejm dizajner. Knjige kod nas izdaje Laguna, a serija se emituje na SCI FI.

PROJEKCIJA: „DRAKULA“ 1931

PROJEKCIJA: „DRAKULA“ 1931

Ove godine obeležavamo 120 godina od nastanka najpoznatijeg vampirskog romana, „Drakule“ Brama Stokera. U to ime pripremili smo zaista posebnu projekciju – istoimeni film iz 1931. godine, koji je prva zvanična ekranizacija romana, odnosno ekranizacija brodvejske predstave zasnovane na romanu.

U pomenutoj predstavi, a zatim i u filmu, omiljenog nam vampira je glumio Bela Lugoši, mađarski glumac koji je početkom 20. veka emigrirao u Ameriku. Lugošiju je ova uloga obeležila karijeru. Njegovi manirizmi, jak akcenat (kog nije uspeo da se otarasi do kraja života), dugačak plašt sa visokim okovratnikom i pauze u govoru postale su odrednice za sve glumce koji će posle njega tumačiti Drakulu. Umesto čudnog starca iz romana i jezivog monstruma iz „one druge verzije“, Lugoši je po prvi put predstavio Drakulu kao zanosnog, otmenog, aristokratskog stranca koji zavodi svoje žrtve. Iako se Lugoši verovatno ne uklapa u današnje standarde za ideju „zanosnog“ vampira, njegova predstava je svojevremeno bila izuzetno popularna među ženskim ljubiteljima pozorišta. Njegovo tumačenje, međutim, postalo je toliko upečatljivo da se Lugoši teško borio sa kalupom uloge negativca koju mu je većina reditelja posle toga dodeljivala. Ipak, Lugošijev uticaj na podžanr vampirskih priča je neosporiv, a za mnoge od nas je definisao način na koji vidimo Stokerovog „Drakulu“, bilo da smo svesni da potiče od Lugošijevog filma ili ne.

POČASNI GOST BEOKONA – NORMAN SPINRAD

POČASNI GOST BEOKONA – NORMAN SPINRAD

Počasni gost BeoKona je Norman Spinrad (1940), američki pisac, kritičar i esejista. Jedan je od prodornih glasova novog talasa naučne fantastike, pokreta koji je razdrmao naučno-popularni pristup pisanju NF, uvodeći dubinu promisli, provokativne teme i eksperimentalne pristupe, bojeći sve šarenim odsevima LSD-a i kontrakulturne revolucije. Njegovi romani pomeraju granice, budući da ih on sam ne priznaje. Radnju često smešta u neprijatne vizije bliske budućnosti, a neke su se nažalost i ostvarile.

U više od 20 romana Spinrad piše o medijima, državnoj politici i potencijalnoj besmrtnosti („Bug Jack Barron“, 1969, objavljen u časopisu „New Worlds“ koji je uređivao Majkl Murkok, zamal’ nije doveo do zabrane izlaženja), spoju fašizma i svemirske opere („The Iron Dream“, 1972, alternativna istorija o Hitleru koji posle propale političke karijere postaje uspešan pisac fantasy romana u Njujorku), o užasima sekti („The Mind Game“, 1980, inspirisan „uspesima“ kolege L Rona Habarda), komercijalizaciji i prodaji rok muzike („Little Heroes“, 1987), zavodljivosti i lažnom sjaju zavisnosti („Vampire Junkies“, 1994), opasnostima klimatskih promena („Greenhouse Summer“, 1999), mladim džihadistima („Osama the Gun“, 2010, o naivnom i iskrenom mladiću koji postaje vođa terorista Islamskog kalifata i, poput Čea Gevare, ikona borbe protiv amerikanskog imperijalizma).

U Srbiji je objavljena kompilacija eseja o naučnoj fantastici „Okvir i retrospektiva“ (Everest media, 2009) gde se razmatraju različiti aspekti naučnofantastičnog stvaralaštva.

Njegov novi roman „The People’s Police“ (2017) smešten je u Nju Orleans pokošen prirodnim i finansijskim katastrofama, u kom bela vudu kraljica, pošteni policajac, i makro bez bordela pokušavaju da obnove srušeni grad.

DOKTOR(KA) WHO ILITI BRUSHALTERI U TARDISU

DOKTOR(KA) WHO ILITI BRUSHALTERI U TARDISU

„Doctor Who“ je jedna od najdugotrajnijih TV serija svih vremena. Ali, iako se od 1969. godine dvocifren broj glumaca izmenjao u ulozi svima nam dragog Galifrejca, ovog jula je objavljeno da će po prvi put sledeći Doktor biti žena. Na internetu su se momentalno pojavila dva zakrvljena bloka – oni koji su ovo oduševljeno pozdravljali kao znak slobodumnosti i ravnopravnosti, i oni koji su naricali nad svojim oskrnavljenim detinjstvom. Da li Doktorka znači da će odsad Tardis biti prefarban u roze i tapaciran ulošcima, ili da oni koji predviđaju takav scenario nikad nisu prišli dovoljno blizu ženskoj osobi da znaju kako ta misteriozna bića funkcionišu? Da li je ženi mesto samo u kuhinji kontinuuma prostora i vremena, i da li je bitno šta Doktor ima u pantalonama? Pokušaćemo da kroz priču o samoj seriji i njenom kanonu, ženama u Tardisu i oko njega, i prirodi fandoma, razmotrimo otkud tako burne reakcije i šta nam one govore.

Učestvuju Jelena JokanovicJelena Katic Zivanovic i Ivana Adamović.

RADIONICA: Živko Kondić – Zhillustrator – DIGITAL ART STARTER PACK

RADIONICA: Živko Kondić – Zhillustrator – DIGITAL ART STARTER PACK

Živko Kondić, alias Zhillustrator, ilustrator je iz Novog Sada specijalizovan za digitalno slikanje i improvizovanje mešanim medijima. Tematski najviše preferira low-brow SF, kombinaciju naučne fantastike i alternativnih stvarnosti, a stilski digitalno slikanje koje je vođeno realnim procesom slikanja i često inspirisano realizmom. Trenutno radi na „Alterslaviji“ ličnoj seriji slika inspirisanih regionalnim predelima u paralelnoj stvarnosti, koji se presecaju sa elementima naučne fantastike koji se često pojavljuju manje ili više diskretno.

Digital Art Starter Pack radionica je namenjena onima koji ulaze u svet digitalnog crtanja/slikanja i drugima koji žele da saznaju više o inicijalnim koracima tzv. „thumbnailinga“. Fokusiraćemo se na „Art Fundamentals“ principe koji se mogu šire primeniti, čak i izvan digitalnog sveta. Uz ispunjene tehničke uslove, biće uživo predstavljeni i alternativni programi za digitalno slikanje: ArtRage, Krita, Paintstorm Studio i Mischief.

Možete pogledati Živkov rad na http://www.zhillustrator.com/

 

ALIEN: ODISEJA STRAVE I EKSPLOATACIJE

ALIEN: ODISEJA STRAVE I EKSPLOATACIJE

Oba prednastavka filma „Alien“/“Osmi putnik“/“Tuđin“ – „Prometej“ i ovogodišnji „Alien: Covenant“/“Osmi putnik: Kovenant“ – podelila su i publiku i kritiku iako ih je režirao Ridli Skot, autor slavnog originala iz 1979. godine. Njegove ideje definitivno su nadahnule poslednja dva filma u najslavnijem horor/SF serijalu svih vremena, i on se može smatrati njihovim autorom, ali prvi „Alien“ suštinski je čedo scenariste Dena O’Benona, čiji je uticaj nadmašivao ulogu scenariste i koautora priče. Izbalansiranost sastojaka toga filma i njegova ogromna umetnička vrednost rezultat su učešća pravih poznavalaca žanra i vrhunskih vizuelnih umetnika poput HR Gigera, kao i sukoba i kompromisa između Skota, O’Benona i dvojice producenata (nepotpisanih koscenarista) Voltera Hila i Dejvida Gajlera. „Alien“ je takođe proizvod kulturološke klime svog vremena i politike holivudskih studija, a isto to važi za sve njegove nastavke, čiji su tvorci uporno insistirali na umetničkom i autorskom kredibilitetu – sa manje ili više uspeha – uprkos krupnim promenama kroz koje je prolazila američka filmska industrija, sa sve izraženijim konzervativnošću i ograničenjima i, naravno, nezajažljivim apetitom za sticanjem profita kroz eksploataciju.

Tribina koju vodi Jovan Ristic će nas provesti kroz istoriju serijala Alien i kroz sve pomenute promene koje su uticale na umetnički proces svakog filma pojedinačno.

„SLUŠKINJINA PRIČA“ – ROMAN, SERIJA I STVARNOST

„SLUŠKINJINA PRIČA“ – ROMAN, SERIJA I STVARNOST

„Sluškinjina priča“ je objavljena pre 30 godina, ali govori o pitanjima koja su danas možda i aktuelnija nego u doba kad je napisana: odnosu sigurnosti i slobode, krhkosti demokratije i ljudskih prava, i mehanizmima represije. Iako nije ni prvi ni poslednji roman koji se bavi neprimetnim klizanjem društva u totalitarizam, ova knjiga to čini na tako ubedljiv i visceralan način da je nemoguće analizirati je sa prevelikim odmakom i nepristrasnošću (pa nećemo ni pokušavati). O bezvremenoj prirodi ove distopije govori i činjenica da je upravo ove godine adaptirana u izuzetno uspešnu i nagrađivanu TV seriju koja je uspela da ubode u bolne tačke današnjeg društva na isti način na koji je izvornik to učinio 80-ih godina prošlog veka. Pričaćemo o tome šta se promenilo, a šta je ostalo isto u periodu između ove dve verzije, i koliko su one ogledalo naše realnosti. UčestvujuJelena JokanovicIvana Damnjanović i Anja Anđelković.