Dedpul i Harli, mentalno labilni antiheroji – tribina i MINI KOSPLEJ

antiheroji

U godini koju su obeležili sukobi „normalnih“, kad je Betmen udario na Supermena, Ajron Men na Kapetana, a Iksmeni (po običaju) jedni na druge, možda i ne čudi što su pažnju publike ipak najviše privukli – oni ludi.

Dva lika koja su su svojom popularnošću obeležila 2016. su – igrom slučaja, ili je možda u pitanju pokazatelj vremena? – tragični, neuravnoteženi, anarhični antiheroji sa izopačenim smislom za humor: Harli Kvin, bivša psihijatrica ludo zaljubljena u Džokera i svetla tačka „Odreda Otpisanih“, i Dedpul, nakazni lajavi strelac koji je zaratio s četvrtim zidom.

Na tribini ćemo pokušati da utvrdimo zašto su toliko popularne njihove aktuelne filmske (ali i stripske) inkarnacije? Da li je njihovo ludilo pokazatelj širenja svesti javnosti po pitanju mentalnih oboljenja, ili pak samo tokenizacija drugosti? Da li veza Harli i Džokera glorifikuje zlostavljanje, ili pokreće odavno potrebni javni dijalog na tu temu? Da li je Dedpul, uprkos svojoj ikonoklastičnosti, ipak samo zamaskirani tradicionalni mačo-superherojski narativ? Da li su za njihovu popularnost među mlađim naraštajima odgovorni i Dedpulova panseksualnost i Harlina biseksualnost? Da li ih ipak možda volimo samo zbog bubamaričnih kostima?

Nakon tribine, izdavačka kuća „Darkwood“ organizuje kosplej za najbolju (mušku ili žensku) Harli Kvin i (muškog ili ženskog) Dedpula, u sklopu promocije prvih srpskih izdanja ova dva lika.

ŠOK KORIDOR: Dark/Grimdark Fantasy šok

sokkoridor

U okviru beokonskog Šok koridora ne želimo preterano da objašnjavamo termine ’dark’ i ’grimdark’. Mračne vizije alternativnih, izmišljenih svetova, ili pak drugačije tumačenje daleke prošlosti i definitivno ne tako svetle budućnosti česta su tema literature kroz vekove, što možemo sada reći i za film jer se njegovo postojanje provlači kroz tri veka. Prvi filmovi Žorža Melijesa su imali mračnu notu u prikazivanju fantastike, novo posmatranje je ponudio nemački ekspresionizam, pogotovu film „Kabinet Doktora Kaligarija“. Sa druge strane Atlantika, Džejms Vejl je ponudio svoje viđenje „Frankenštajna“ Meri Šeli. Frenk Kapra je u „Izgubljenom Horizontu“ svoje junake poslao u zemlju zvanu Šangrila. Mnogi su se bavili ovom tematikom: neki filmovi su imali komercijalne uspehe zbog poznatih reditelja koji su ih radili, a neki jer su bili prvi u tome. Većina ih je ostala u senci, a dobro su poznati samo iskrenim fanovima žanra. Pojavom serije „Igra prestola“ ovakve teme su postale interesantne i široj publici. Dosta njih je zbog nje uzelo da pročita knjige po kojima je nastala, pa su krenuli da kopaju dalje i da istražuju čega sve tu ima. Na ovoj tribini ćemo proći kroz istoriju kinematografije i odabrati za vas inserte iz filmova koji najbolje prikazuju umetnost šoka u okviru ovog podžanra fantastike.

Moj film je bolji od tvog – „Star Wars“ specijal

starwars

Veliki ste ljubitelj „Ratova zvezda“? Skupljate tokene iz Idee da biste povoljnije kupili plišanog Jodu? Svakodnevno kopate po internetu u nadi da ćete otkriti nove detalje iz Epizode VIII? Onda je ova tribina pravo mesto za vas. Naši gosti će pokušati da daju što kreativnije odgovore na pitanja vezana za filmski univerzum „Ratova zvezda“, a mi ćemo, uz pomoć publike, pokušati da ocenimo čiji su odgovori najbolji. Pripremite se za ljute okršaje.

Roboti kauboji, dinosaurusi i doktori – život i delo Majkla Krajtona

krajton

Majkl Krajton je jedan od onih ljudi čijeg se imena malo ko seti, ali svako zna bar neko njegovo delo. Ovaj izuzetno produktivni pisac, scenarista, producent i režiser je svojim delima oblikovao kulturu decenijama, počev od šezdesetih godina naovamo. Raspon njegovih ostvarenja seže od naučnofantastičnih („Jurassic Park“, „Westworld“, „Congo“), preko čiste fantazije („Sphere“, „Next“) do dela van fantastike, često inspirisanih njegovom karijerom lekara („ER“, „Five Patients“). Smatramo da je velika istorijska nepravda što je ime Majkla Krajtona skoro potpuno nepoznato novim naraštajima, iako se radi o čoveku koji je promenio celu pop-kulturu i uveo naučnu fantastiku u mejnstrim vode. U svetlu činjenice da se „Westworld“ nameće kao najnovija HBO hit serija, naše predavanje će pokušati da barem malo predstavi život i delo ovog značajnog autora.

Red Barton and The Sky Pirates

red_barton

Red Barton and The Sky Pirates je arkadna pucačina/simulacija iz trećeg lica, u stilu legendarnog After Burnera. Radnja se dešava u crtanom steampunk svetu sa kvalitetnom ručno crtanom grafikom. Igrač je u ulozi Reda Bartona, pilota aviona iz doba Prvog svetskog rata i bori se sa masom neprijatelja kroz četiri različita sveta, a njegova misija je da spase svoju ljubav i čast.

Glavni aspekti igre

  1. Izazovan i dinamičan gameplay
  2. Kastomizacija aviona i oružja
  3. Fenomenalne moći i apgrejdi
  4. Custom teksture i grafika
  5. Kompleksna priča sa budućim apdejtima Diamondtopia svemira poput lokacija, frakcija, lora, kvestova, ačivmenta…
  6. Visok replayability
  7. Originalni soundtrack!

Istorija epske fantastike

epska_fantastika

Fantazija je danas – može se prilično pouzdano reći – dominantan izraz popularne kulture. Od Hauarda, preko Tolkina, do Martina, Džordana, Eriksona i Aberkrombija, fantazija u širem i epska fantastika u užem smislu sazrevale su kao žanrovi ali i kao kulturološke odrednice, usput se po pravilu sukobljavajući s konzervativnim i fundamentalističkim načinom razmišljanja. Često opisivana kao najjeftiniji eskapizam, epsku fantastiku njeni fanovi doživljavaju kao prozor u bolje svetove – pa i poziv na akciju u našem svetu. Koreni ovog žanrovskog stabla sežu duboko u istoriju književnosti, a grane se svake godine šire u novim pravcima, otkrivajući nova polja i podžanrove. Od klasične fantazije, preko mača i magije, epske fantastike, „grimdarka“, urbane i barutne fantazije, od Hauarda, preko Tolkina, Vensa i Lajbera, od Murkoka kao antitolkina do Bruksa kao imitatora, od Donaldsona do Aberkrombija – ispratićemo razvoj ovog žanra i možda naslutiti u kojim će se pravcima dalje razvijati.

„Stranger Things“ – Osamdesete kao žanr

U eri kada se na nostalgiju ne gleda blagonaklono, serija koja je apoteoza nostalgije osvojila je ovog leta ceo svet za nekoliko dana, koliko je gikovima bilo potrebno da je bindžuju, a onda i hajpuju. „Stranger Things“ i dalje drži neverovatnu ocenu od 9/10 na IMDb, i dok je nas odrasle vratila u detinjstvo, mlađim generacijama pokazala je kako se nekad serijski prilovedalo. Zbog svega navedenog je neizbežna tema ovogodišnjeg BeoKona, te dođite da razgovaramo o svemu što nam se svidelo, a možda i nije.

Rodžer Zelazni – uvod u „Hronike Ambera“

zelazni

Da Rodžer Zelazni nije napisao svoju sagu o dvorskim spletkama u izvesnom Amberu, pomerivši percepciju onoga što se smatralo zanimljivim zapletom u epskoj fantastici, izvesni Džordž Martin danas ne bi mogao da maltretira publiku beskonačno odlažući otkrovenje čija guza će završiti na Gvozdenom prestolu. A opet, među mlađim naraštajima, malo ko je ispratio Zelaznijev magnum opus.

Okosnicu Zelaznijevog dela čini teza da je Amber jedini pravi svet. Kao svoje odjeke, Amber stvara paralelne univerzume koji se zovu „senke“, a naša zemlja je samo jedan od tih Amberovih odjeka. Isključivo oni koji su amberske kraljevske krvi mogu manipulisati „senkama“ i kretati se između svetova. Borbe oko prestola, dvorske spletke i hamletovski zaplet kombinovan sa elementima fantastike, samo su vrh ledenog brega koji je ovom serijalu doneo kultni status međ’ fanovima fantastike, utičući na mnogobrojna kasnija dela.

„Hronike Ambera“ se sastoje od deset knjiga i nekoliko kratkih priča, objavljivanih tokom 1970-tih. Serijal je do sada takođe izrodio jednu opskurnu PC igru kao i jedan od prvih i najpopularnijih RPG sistema bez kockica. S obzirom da je nedavno najavljena i TV serija o Amberu, Beokon će biti pravo mesto da se podsetimo značaja ove sage.

Gekokuđo

gekokujo

Gekokuđo je društvena igra koju je napravilo udruženje Duh Istoka sa ciljem da zabavi i edukuje igrače. Radnja igre je smeštena u prestonici feudalnog Japana, Kjotu, koji je prikazan na mapi po kojoj se igrači kreću. U igri postoje tri klase a to su samuraji, nindže i ronin. Igrači se bore jedni protiv drugih karticama a pored toga oni mogu raditi zadatke, skupljati novac i kupovati raznu opremu. Takođe, u igri postoje razna tradicionalna oružija i oklopi iz perioda feudalnog Japana. Igra se može igrati i na više načina. Pored tradicionalnog tipa u kome nindže i samuraji moraju eliminisati jedni druge a ronin mora da se ubaci u jedan od timova, postoji i verzija sa carskim ključevima koje igrači skupljaju kako bi pobedili. Ilustracije mape i karata su rađeni u manga stilu.

Projekcija: „Priča nad pričama“

tale_of_tales

Raskošna i mračna evropska koprodukcija „Priča nad pričama“ (Tale of Tales, snimana je po motivima bajki napuljskog pisca Đanbatiste Bazilea, s početka 17. veka. Nekada davno, postojala su tri susedna kraljevstva, svako sa veličanstvenim dvorcem iz koga su vladali kraljevi i kraljice, prinčevi i princeze. Jedan kralj je bio bludnik, drugi očaran neobičnom životinjom, dok je jedna od kraljica bila opsednuta željom da dobije dete. Čarobnjaci i vile, zastrašujuća čudovišta, ogri i stare pralje, akrobate i kurtizane, protagonisti su ove slobodne interpretacije dela čuvenog pisca, jer cilj reditelja je upravo bio da ogoli bajke kao izvorne morbidarije, dekonstruišući diznijevsku viziju na kojoj smo odrasli. A da ne pominjemo raskošne kostime koji su vlažni san svakog kosplejera.

Režija: Mateo Garone
Uloge: Salma Hajek, Vensan Kasel, Džon Si Rajli
Trajanje: 125 minuta