Projekcija: „Warcraft – Početak“

warcraft

Iako smo svesni da je većina naših cenjenih posetilaca već pogledala film (znajući vas, još u toku prve nedelje dok se davao u bioskopu), veliko nam je zadovoljstvo da na Beokonu održimo projekciju filma „Warcraft – Početak“! Znamo da su filmovi uvek slađi kada se gledaju u društvu drugih fanova, i sigurni smo da je veliki broj vas željan da „obnovi gradivo“.

Da se podsetimo: iz studija Legendary Pictures i Universal Pictures stiže „Warcraft: Početak“, epska avantura o sukobu nastalom zbog sudara svetova zasnovana na svetskom fenomenu Blizzard Entertainmenta. Mirno carstvo Azerota stoji na ivici rata kad se njihova civilizacija suoči sa neustrašivom rasom osvajača: Ork ratnici beže iz svog doma koji je na rubu propasti i žele da kolonizuju drugi svet. Kad se portal otvori da spoji ova dva sveta, jedna vojska se suočava sa uništenjem, a druga sa nestankom. Sa ove dve zaraćene strane, dva heroja će krenuti jedan na drugog, a to će odrediti sudbinu njihovih porodica, njihovog naroda i njihovog doma. Tako počinje spektakularna saga o moći i žrtvovanju u kojoj rat ima mnogo lica i gde se svako bori za nešto.

Režija: Dankan Džons
U glavnim ulogama: Trevis Fimel, Pola Paton, Ben Foster, Dominik Kuper
Trajanje: 125 minuta

Klub Zmaj: Mala škola farbanja

zmaj

Klub Zmaj je počeo sa radom davne 1994. u prostorijama na Zvezdari u Beogradu. U početku je okupljao samo grupu entuzijasta koji zajedno uživali u hobiju: društvene igre, maketarstvo i igre sa minijaturama, kartične igre i slično. Ali, s obzirom da je broj ljudi rastao, Zmaj se 2000. godine registrovao kao udruženje građana. Od tada, organizuje dešavanja sa tematikom epske i naučne fantastike i turnire u drustvenim igrama, pomaže u organizaciji festivala, i radi prezentacije hobija. Tačna adresa kluba se menjala više puta tokom godina, a trenutno ga možete naći u Budimskoj u Beogradu.

Zmaj će na beokonu predstaviti i dočarati deo svog opsežnog hobi sveta. Organizovaće farbarsku radionicu u okviru koje će objasniti kompletan proces farbanja figura za igre „Warhammer: Age of Sigmar“ i „Warhammer 40K“ (hint: ove farbarske veštine zlata vrede i za kosplej). Pored radionice, Zmaj će imati i izložbu figura i diorama koje su farbali članovi kluba.

Strip „Kosingas – Red zmaja“

strahor

Posetiocima ćemo predstaviti prvi tom domaćeg stripa „Kosingas – Red zmaja“ koji je rađen po istoimenom romanu Aleksandra Tešića. U romanu, Monah Gavrilo, odnosno kosingas, vitez reda Zmaja, upoznaje Marka Kraljevića i sa njim kreće u pohod po Srbiji. Prvi zadatak im je da savladaju aždaju na Jezeru lutajućeg ostrva i tako osvoje kasnije toliko čuven Markov buzdovan. Dvojica junaka nailaze na sela u kojima se praktikuju običaji koji često nisu ni najmanje lepi niti humani, susreću se sa različitim mitološkim bićima, od kojih većina nije bezazlena, ali stiču i sjajne neobične prijatelje. Druženje koje za cilj između ostalog ima i to da neustrašivi Gavrilo pripremi Marka da postane kosingas.

Strip, autora Zorana Jovičića, biće urađen u tri serije – „Red Zmaja“ (7 epizoda), „Bezdanj“ (9 epizoda) i „Smrtovanje“ (11 epizoda). Prva sveska izašla je ovog avgusta, a na konvenciji će sa nama biti autor stripa i autor romana.

Trideset godina „Lavirinta“

lavirint

U istoj godini kada se veliki Dejvid Bouvi vratio na svoju rodnu planetu, kultni film „Lavirint“ proslavio je tri decenije od premijere, kao jedan od retkih naslova iz onog doba koji još uvek ima živući fandom. Nije čudo što „Lavirint“ i dalje osvaja publiku – i to čak i mlađe naraštaje – čak trideset godina kasnije. Bajkovita priča o tinejdžerki koja mora da pobedi zlog goblinskog kralja i njegov lavirint, ne bi li spasla brata koga je lično uvalila u nevolju, slasno je višeznačna – bilo da je posmatrate očima deteta, kada su bitni avantura, muzičke numere i mapetovske lutke, ili ako se sa filmom susrećete kao odrasla osoba, kada postaje neprijatno jasno da je odnos između rečene tinejdžerke i Kralja Goblina o-ho-ho i te kako složen, a bogme i poprilično kinki. Mnoge od nas krive upravo Dejvida Bouvija u opsceno tesnim pantalonama za buđenje seksualnosti u ranom pubertetu, i baš ćemo iz tog psihoanalitičkog ugla pristupiti čavrljanju o ovom gikovskom klasiku. Uz, naravno, zdravu dozu nostalgije i osvrta na pomenute tesne pantalone.

„Assassin’s Creed“ – Ubojice kroz istoriju

assassins_creed

„Assassin’s Creed“ je jedna od najpopularnijih i najdužih franšiza koje je Ubisoft održao, izdavao i nastavlja da izdaje, i koja je do ove godine dolazila sa jednom ili čak više iteracija na godišnjem nivou. Serijal je svojim veoma zanimljivim načinom kombinacije modernog setinga i prošlosti, kao i poigravanjem sa istorijom i istorijskim ličnostima, privukao ogroman broj fanova. Neki su ostali uz igru od njenog početka, dok su drugi su uskakali i iskakali iz franšize kako im se ćefnulo. Ovaj trenutak kada je Ubisoft odlučio da napravi malu pauzu daje nam savršenu priliku da odradimo retrospektivu i kolektivno saberemo utiske o tome šta čini ovaj serijal dobrim, lošim ili čak zlim. Pridružite nam se u debati gde ćemo pokriti stvari kao što su zanimljivosti oko samog nastanka igre i njenog razvitka, preko istorijskih ličnosti prikazanih u njoj, pa sve do najnovije verzije koja nam stiže na na velikom platnu.

„Propovednik“ – O Americi i Amerikani

propovednik

Opšte je prihvaćena činjenica da strip serijal „Propovednik“ Irca Garta Enisa predstavlja jedno od najlepših ljubavnih pisama ikada upućenih Americi, jedno od onih kakvo samo stranac može da napiše. U stripu, Enisova Amerika je satkana od tropa i klišea napabirčenih iz najrazličitijih proizvoda pop-kulture, a predstavljena je u obliku „road trip“ proputovanja, najameričkijeg od svih žanrova, koji junake vodi od teksaških malih gradova, preko vukoj**ina zatucanog Juga, sve do njujorških svetlosti velegrada. Kada su Set Rogen i drugari najavili televizijsku adaptaciju „Propovednika“, stripska javnost se silno uzbudila i s velikim nestrpljenjem počela da iščekuje seriju. Međutim, reakcija na „Propovednika“ kao na TV uradak bila je zapanjujuće mlaka, kao da je serija prošla ispod radara čak i željenoj ciljnoj publici. Da li je televizijskog „Pričera“ pokopalo to što mu se emitovanje preklapalo sa šestom sezonom „Igre prestola“, ili je posredi nešto drugo? Da li je Set Rogen promašio temu time što smo celu sezonu proveli u malom gradu u Teksasu, ili je samo pod lupu stavio dimenziju radnje kojom se sam strip nedovoljno bavi? Može li se serija uopšte žanrovski definisati kao Amerikana? I što je najvažnije, kakve su šanse „Propovedniku“ da opstane na televiziji nakon druge sezone? Navratite da mudrujemo zajedno – pričerske kragne i kaubojski šeširi opcioni.

Mačevi i pojačala – uticaj fantastične imaginacije na rok i metal

macevi_pojacala

Svakome ko je odrastao čitajući epsku i naučnu fantastiku je instiktivno jasna veza između ovih žanrova i maskularnog metala prvog talasa, psihodeličnog roka sedamdesetih i njenih savremenih nastavljača, pa i nihilističkog mračnjaštva nordijskog blek metala devedesetih. Iako je danas fantastika postala društveno prihvatljivija nego što je to bila pre nekoliko decenija, u suštini se i dalje radi o obliku imaginacije koji u svom horizontu nadilazi uobičajene društvene norme, i koji je u svojoj ćudi transgresivan – isto kao i „ekstremni“ muzički pravci. Otuda ne treba ni da čudi što je nemali broj muzičara bio direktno inspirisan fantstičnom književnošću.

Ovom prilikom ćemo osvetliti neke od tih uticaja na muziku, sa posebnim osvrtom na blek metal.

Istorija epske fantastike

epska_fantastika

Fantazija je danas – može se prilično pouzdano reći – dominantan izraz popularne kulture. Od Hauarda, preko Tolkina, do Martina, Džordana, Eriksona i Aberkrombija, fantazija u širem i epska fantastika u užem smislu sazrevale su kao žanrovi ali i kao kulturološke odrednice, usput se po pravilu sukobljavajući s konzervativnim i fundamentalističkim načinom razmišljanja. Često opisivana kao najjeftiniji eskapizam, epsku fantastiku njeni fanovi doživljavaju kao prozor u bolje svetove – pa i poziv na akciju u našem svetu. Koreni ovog žanrovskog stabla sežu duboko u istoriju književnosti, a grane se svake godine šire u novim pravcima, otkrivajući nova polja i podžanrove. Od klasične fantazije, preko mača i magije, epske fantastike, „grimdarka“, urbane i barutne fantazije, od Hauarda, preko Tolkina, Vensa i Lajbera, od Murkoka kao antitolkina do Bruksa kao imitatora, od Donaldsona do Aberkrombija – ispratićemo razvoj ovog žanra i možda naslutiti u kojim će se pravcima dalje razvijati.

ŠOK KORIDOR: Dark/Grimdark Fantasy šok

sokkoridor

U okviru beokonskog Šok koridora ne želimo preterano da objašnjavamo termine ’dark’ i ’grimdark’. Mračne vizije alternativnih, izmišljenih svetova, ili pak drugačije tumačenje daleke prošlosti i definitivno ne tako svetle budućnosti česta su tema literature kroz vekove, što možemo sada reći i za film jer se njegovo postojanje provlači kroz tri veka. Prvi filmovi Žorža Melijesa su imali mračnu notu u prikazivanju fantastike, novo posmatranje je ponudio nemački ekspresionizam, pogotovu film „Kabinet Doktora Kaligarija“. Sa druge strane Atlantika, Džejms Vejl je ponudio svoje viđenje „Frankenštajna“ Meri Šeli. Frenk Kapra je u „Izgubljenom Horizontu“ svoje junake poslao u zemlju zvanu Šangrila. Mnogi su se bavili ovom tematikom: neki filmovi su imali komercijalne uspehe zbog poznatih reditelja koji su ih radili, a neki jer su bili prvi u tome. Većina ih je ostala u senci, a dobro su poznati samo iskrenim fanovima žanra. Pojavom serije „Igra prestola“ ovakve teme su postale interesantne i široj publici. Dosta njih je zbog nje uzelo da pročita knjige po kojima je nastala, pa su krenuli da kopaju dalje i da istražuju čega sve tu ima. Na ovoj tribini ćemo proći kroz istoriju kinematografije i odabrati za vas inserte iz filmova koji najbolje prikazuju umetnost šoka u okviru ovog podžanra fantastike.

Projekcija: „Priča nad pričama“

tale_of_tales

Raskošna i mračna evropska koprodukcija „Priča nad pričama“ (Tale of Tales, snimana je po motivima bajki napuljskog pisca Đanbatiste Bazilea, s početka 17. veka. Nekada davno, postojala su tri susedna kraljevstva, svako sa veličanstvenim dvorcem iz koga su vladali kraljevi i kraljice, prinčevi i princeze. Jedan kralj je bio bludnik, drugi očaran neobičnom životinjom, dok je jedna od kraljica bila opsednuta željom da dobije dete. Čarobnjaci i vile, zastrašujuća čudovišta, ogri i stare pralje, akrobate i kurtizane, protagonisti su ove slobodne interpretacije dela čuvenog pisca, jer cilj reditelja je upravo bio da ogoli bajke kao izvorne morbidarije, dekonstruišući diznijevsku viziju na kojoj smo odrasli. A da ne pominjemo raskošne kostime koji su vlažni san svakog kosplejera.

Režija: Mateo Garone
Uloge: Salma Hajek, Vensan Kasel, Džon Si Rajli
Trajanje: 125 minuta