Projekcija: „Warcraft – Početak“

warcraft

Iako smo svesni da je većina naših cenjenih posetilaca već pogledala film (znajući vas, još u toku prve nedelje dok se davao u bioskopu), veliko nam je zadovoljstvo da na Beokonu održimo projekciju filma „Warcraft – Početak“! Znamo da su filmovi uvek slađi kada se gledaju u društvu drugih fanova, i sigurni smo da je veliki broj vas željan da „obnovi gradivo“.

Da se podsetimo: iz studija Legendary Pictures i Universal Pictures stiže „Warcraft: Početak“, epska avantura o sukobu nastalom zbog sudara svetova zasnovana na svetskom fenomenu Blizzard Entertainmenta. Mirno carstvo Azerota stoji na ivici rata kad se njihova civilizacija suoči sa neustrašivom rasom osvajača: Ork ratnici beže iz svog doma koji je na rubu propasti i žele da kolonizuju drugi svet. Kad se portal otvori da spoji ova dva sveta, jedna vojska se suočava sa uništenjem, a druga sa nestankom. Sa ove dve zaraćene strane, dva heroja će krenuti jedan na drugog, a to će odrediti sudbinu njihovih porodica, njihovog naroda i njihovog doma. Tako počinje spektakularna saga o moći i žrtvovanju u kojoj rat ima mnogo lica i gde se svako bori za nešto.

Režija: Dankan Džons
U glavnim ulogama: Trevis Fimel, Pola Paton, Ben Foster, Dominik Kuper
Trajanje: 125 minuta

Trideset godina „Lavirinta“

lavirint

U istoj godini kada se veliki Dejvid Bouvi vratio na svoju rodnu planetu, kultni film „Lavirint“ proslavio je tri decenije od premijere, kao jedan od retkih naslova iz onog doba koji još uvek ima živući fandom. Nije čudo što „Lavirint“ i dalje osvaja publiku – i to čak i mlađe naraštaje – čak trideset godina kasnije. Bajkovita priča o tinejdžerki koja mora da pobedi zlog goblinskog kralja i njegov lavirint, ne bi li spasla brata koga je lično uvalila u nevolju, slasno je višeznačna – bilo da je posmatrate očima deteta, kada su bitni avantura, muzičke numere i mapetovske lutke, ili ako se sa filmom susrećete kao odrasla osoba, kada postaje neprijatno jasno da je odnos između rečene tinejdžerke i Kralja Goblina o-ho-ho i te kako složen, a bogme i poprilično kinki. Mnoge od nas krive upravo Dejvida Bouvija u opsceno tesnim pantalonama za buđenje seksualnosti u ranom pubertetu, i baš ćemo iz tog psihoanalitičkog ugla pristupiti čavrljanju o ovom gikovskom klasiku. Uz, naravno, zdravu dozu nostalgije i osvrta na pomenute tesne pantalone.

Dedpul i Harli, mentalno labilni antiheroji – tribina i MINI KOSPLEJ

antiheroji

U godini koju su obeležili sukobi „normalnih“, kad je Betmen udario na Supermena, Ajron Men na Kapetana, a Iksmeni (po običaju) jedni na druge, možda i ne čudi što su pažnju publike ipak najviše privukli – oni ludi.

Dva lika koja su su svojom popularnošću obeležila 2016. su – igrom slučaja, ili je možda u pitanju pokazatelj vremena? – tragični, neuravnoteženi, anarhični antiheroji sa izopačenim smislom za humor: Harli Kvin, bivša psihijatrica ludo zaljubljena u Džokera i svetla tačka „Odreda Otpisanih“, i Dedpul, nakazni lajavi strelac koji je zaratio s četvrtim zidom.

Na tribini ćemo pokušati da utvrdimo zašto su toliko popularne njihove aktuelne filmske (ali i stripske) inkarnacije? Da li je njihovo ludilo pokazatelj širenja svesti javnosti po pitanju mentalnih oboljenja, ili pak samo tokenizacija drugosti? Da li veza Harli i Džokera glorifikuje zlostavljanje, ili pokreće odavno potrebni javni dijalog na tu temu? Da li je Dedpul, uprkos svojoj ikonoklastičnosti, ipak samo zamaskirani tradicionalni mačo-superherojski narativ? Da li su za njihovu popularnost među mlađim naraštajima odgovorni i Dedpulova panseksualnost i Harlina biseksualnost? Da li ih ipak možda volimo samo zbog bubamaričnih kostima?

Nakon tribine, izdavačka kuća „Darkwood“ organizuje kosplej za najbolju (mušku ili žensku) Harli Kvin i (muškog ili ženskog) Dedpula, u sklopu promocije prvih srpskih izdanja ova dva lika.

Istorija fandoma: Frankenštajn – Moderni Prometej

frankenstajn

Jednog sumornog i hladnog leta na obali ženevskog jezera, četvoro prototipova emo-dece sklonilo se od hladnoće u promajnu kućerinu u kojoj su odsedali i čitali priče o duhovima, dok nisu odlučili da svako napiše svoju. Kišnom letu 1816. godine žanrovska literatura, a zatim i filmska i druge umetnosti duguje dva orijentira: uglavnom opskurna kratka priča „Vampir“, kao književna obrada folklornog motiva, i roman „Frankenštajn“ Meri Volstonkraft Šeli, kao originalno delo. O uticaju ovog romana, po Brajanu Oldisu prvog modernog dela naučne fantastike, kao i njegovim mnogobrojnim dobrim, manje dobrim, i katastrofalnim adaptacijama, o narativu, motivima, i likovima, pričaćemo na ovogodišnjem BeoKonu.

ŠOK KORIDOR: Dark/Grimdark Fantasy šok

sokkoridor

U okviru beokonskog Šok koridora ne želimo preterano da objašnjavamo termine ’dark’ i ’grimdark’. Mračne vizije alternativnih, izmišljenih svetova, ili pak drugačije tumačenje daleke prošlosti i definitivno ne tako svetle budućnosti česta su tema literature kroz vekove, što možemo sada reći i za film jer se njegovo postojanje provlači kroz tri veka. Prvi filmovi Žorža Melijesa su imali mračnu notu u prikazivanju fantastike, novo posmatranje je ponudio nemački ekspresionizam, pogotovu film „Kabinet Doktora Kaligarija“. Sa druge strane Atlantika, Džejms Vejl je ponudio svoje viđenje „Frankenštajna“ Meri Šeli. Frenk Kapra je u „Izgubljenom Horizontu“ svoje junake poslao u zemlju zvanu Šangrila. Mnogi su se bavili ovom tematikom: neki filmovi su imali komercijalne uspehe zbog poznatih reditelja koji su ih radili, a neki jer su bili prvi u tome. Većina ih je ostala u senci, a dobro su poznati samo iskrenim fanovima žanra. Pojavom serije „Igra prestola“ ovakve teme su postale interesantne i široj publici. Dosta njih je zbog nje uzelo da pročita knjige po kojima je nastala, pa su krenuli da kopaju dalje i da istražuju čega sve tu ima. Na ovoj tribini ćemo proći kroz istoriju kinematografije i odabrati za vas inserte iz filmova koji najbolje prikazuju umetnost šoka u okviru ovog podžanra fantastike.

Projekcija: „Priča nad pričama“

tale_of_tales

Raskošna i mračna evropska koprodukcija „Priča nad pričama“ (Tale of Tales, snimana je po motivima bajki napuljskog pisca Đanbatiste Bazilea, s početka 17. veka. Nekada davno, postojala su tri susedna kraljevstva, svako sa veličanstvenim dvorcem iz koga su vladali kraljevi i kraljice, prinčevi i princeze. Jedan kralj je bio bludnik, drugi očaran neobičnom životinjom, dok je jedna od kraljica bila opsednuta željom da dobije dete. Čarobnjaci i vile, zastrašujuća čudovišta, ogri i stare pralje, akrobate i kurtizane, protagonisti su ove slobodne interpretacije dela čuvenog pisca, jer cilj reditelja je upravo bio da ogoli bajke kao izvorne morbidarije, dekonstruišući diznijevsku viziju na kojoj smo odrasli. A da ne pominjemo raskošne kostime koji su vlažni san svakog kosplejera.

Režija: Mateo Garone
Uloge: Salma Hajek, Vensan Kasel, Džon Si Rajli
Trajanje: 125 minuta