Strip „Kosingas – Red zmaja“

strahor

Posetiocima ćemo predstaviti prvi tom domaćeg stripa „Kosingas – Red zmaja“ koji je rađen po istoimenom romanu Aleksandra Tešića. U romanu, Monah Gavrilo, odnosno kosingas, vitez reda Zmaja, upoznaje Marka Kraljevića i sa njim kreće u pohod po Srbiji. Prvi zadatak im je da savladaju aždaju na Jezeru lutajućeg ostrva i tako osvoje kasnije toliko čuven Markov buzdovan. Dvojica junaka nailaze na sela u kojima se praktikuju običaji koji često nisu ni najmanje lepi niti humani, susreću se sa različitim mitološkim bićima, od kojih većina nije bezazlena, ali stiču i sjajne neobične prijatelje. Druženje koje za cilj između ostalog ima i to da neustrašivi Gavrilo pripremi Marka da postane kosingas.

Strip, autora Zorana Jovičića, biće urađen u tri serije – „Red Zmaja“ (7 epizoda), „Bezdanj“ (9 epizoda) i „Smrtovanje“ (11 epizoda). Prva sveska izašla je ovog avgusta, a na konvenciji će sa nama biti autor stripa i autor romana.

Povratne veze književnosti i stripa

knjizevnost-strip

Diskusija među prijateljima o sličnostima, razlikama i međusobnim uticajima stvari koje volimo da čitamo i gledamo

Iako su formalno odvojene grane umetnosti, najpre i ponajviše po različitosti medija, strip i književnost imaju jake zajedničke osnove — naraciju, žanrove, i na kraju krajeva, dele policu na vašem zidu. Dela mogu i prelaziti granice medija, mešati ih, biti adaptirana iz jednog medija u drugi. Autori mogu stvarati dela u oba medija (Alan Mur, Nil Gejmen, Majk Keri, Džo Hil, itd). Preplitanja su neizbežna a u pojedinim slučajevima se esencijalno nadopunjuju. Spremite liste za čitanje, gađaćemo se naslovima.

Istorija fandoma: Frankenštajn – Moderni Prometej

frankenstajn

Jednog sumornog i hladnog leta na obali ženevskog jezera, četvoro prototipova emo-dece sklonilo se od hladnoće u promajnu kućerinu u kojoj su odsedali i čitali priče o duhovima, dok nisu odlučili da svako napiše svoju. Kišnom letu 1816. godine žanrovska literatura, a zatim i filmska i druge umetnosti duguje dva orijentira: uglavnom opskurna kratka priča „Vampir“, kao književna obrada folklornog motiva, i roman „Frankenštajn“ Meri Volstonkraft Šeli, kao originalno delo. O uticaju ovog romana, po Brajanu Oldisu prvog modernog dela naučne fantastike, kao i njegovim mnogobrojnim dobrim, manje dobrim, i katastrofalnim adaptacijama, o narativu, motivima, i likovima, pričaćemo na ovogodišnjem BeoKonu.