„Propovednik“ – O Americi i Amerikani

propovednik

Opšte je prihvaćena činjenica da strip serijal „Propovednik“ Irca Garta Enisa predstavlja jedno od najlepših ljubavnih pisama ikada upućenih Americi, jedno od onih kakvo samo stranac može da napiše. U stripu, Enisova Amerika je satkana od tropa i klišea napabirčenih iz najrazličitijih proizvoda pop-kulture, a predstavljena je u obliku „road trip“ proputovanja, najameričkijeg od svih žanrova, koji junake vodi od teksaških malih gradova, preko vukoj**ina zatucanog Juga, sve do njujorških svetlosti velegrada. Kada su Set Rogen i drugari najavili televizijsku adaptaciju „Propovednika“, stripska javnost se silno uzbudila i s velikim nestrpljenjem počela da iščekuje seriju. Međutim, reakcija na „Propovednika“ kao na TV uradak bila je zapanjujuće mlaka, kao da je serija prošla ispod radara čak i željenoj ciljnoj publici. Da li je televizijskog „Pričera“ pokopalo to što mu se emitovanje preklapalo sa šestom sezonom „Igre prestola“, ili je posredi nešto drugo? Da li je Set Rogen promašio temu time što smo celu sezonu proveli u malom gradu u Teksasu, ili je samo pod lupu stavio dimenziju radnje kojom se sam strip nedovoljno bavi? Može li se serija uopšte žanrovski definisati kao Amerikana? I što je najvažnije, kakve su šanse „Propovedniku“ da opstane na televiziji nakon druge sezone? Navratite da mudrujemo zajedno – pričerske kragne i kaubojski šeširi opcioni.

Pola veka Star Treka

star_trek

Slavimo 50 godina serije koja je promenila sve i hrabro kročila gde niko ranije nije, otvorivši staze kojima će potom krenuti mnogi. „Zvezdane staze“ su nam donele budućnost koja nije puka utopija, već humana i topla vizija sveta koji nastane kad svi zajedno radimo na poboljšanju sebe i za dobrobit drugih. Najuticajnija je serija u okviru žanra, zarazivši generacije ne samo fanova već i slučajnih prolaznika tropama, terminima, memama koje su i danas klasici i stubovi SF-a.

Mačevi i pojačala – uticaj fantastične imaginacije na rok i metal

macevi_pojacala

Svakome ko je odrastao čitajući epsku i naučnu fantastiku je instiktivno jasna veza između ovih žanrova i maskularnog metala prvog talasa, psihodeličnog roka sedamdesetih i njenih savremenih nastavljača, pa i nihilističkog mračnjaštva nordijskog blek metala devedesetih. Iako je danas fantastika postala društveno prihvatljivija nego što je to bila pre nekoliko decenija, u suštini se i dalje radi o obliku imaginacije koji u svom horizontu nadilazi uobičajene društvene norme, i koji je u svojoj ćudi transgresivan – isto kao i „ekstremni“ muzički pravci. Otuda ne treba ni da čudi što je nemali broj muzičara bio direktno inspirisan fantstičnom književnošću.

Ovom prilikom ćemo osvetliti neke od tih uticaja na muziku, sa posebnim osvrtom na blek metal.

Čudesni košmari H.R. Gigera

giger

Na ovom Beokonu, osvrnućemo se na tvorca jednog od najpoznatijih „stvorova“ u istoriji SF-a, Xenomorpha iz čuvene franšize „Alien“ – iliti karakondžulu u PVC lateks autfitu koja istovremeno deluje i čudovišno užasavajuće, i fetišistički privlačno. Hans Rudolf Giger mnogima je najpoznatiji upravo kao tvorac Tuđina, ali opus ovog ekscentričnog Švajcarca je mnogo širi i, rekli bismo, nepravedno zapostavljen na uštrb najslavnije filmske kreacije. Od saradnje sa Hodorkovskim na možda najčuvenijem „nikad snimljenom“ filmu „Dina“ po delu Frenka Herberta, pa preko raznih izložbi, do uređenja enterijera (nadaleko čuveni Giger Bar u švajcarskom gradu Kuru), biće ovo svojevrsna retrospektiva ovog vizuelnog umetnika uz dragocen uvid neke njegove manje poznate radove. Naravno, ni fanovi Xenomorpha i Aliena neće biti zapostavljeni – divanićemo i o nastanku omiljenog slinavca, uz sočne priče sa snimanja filmova iz ovog serijala.

Istorija fandoma: Frankenštajn – Moderni Prometej

frankenstajn

Jednog sumornog i hladnog leta na obali ženevskog jezera, četvoro prototipova emo-dece sklonilo se od hladnoće u promajnu kućerinu u kojoj su odsedali i čitali priče o duhovima, dok nisu odlučili da svako napiše svoju. Kišnom letu 1816. godine žanrovska literatura, a zatim i filmska i druge umetnosti duguje dva orijentira: uglavnom opskurna kratka priča „Vampir“, kao književna obrada folklornog motiva, i roman „Frankenštajn“ Meri Volstonkraft Šeli, kao originalno delo. O uticaju ovog romana, po Brajanu Oldisu prvog modernog dela naučne fantastike, kao i njegovim mnogobrojnim dobrim, manje dobrim, i katastrofalnim adaptacijama, o narativu, motivima, i likovima, pričaćemo na ovogodišnjem BeoKonu.

Roboti kauboji, dinosaurusi i doktori – život i delo Majkla Krajtona

krajton

Majkl Krajton je jedan od onih ljudi čijeg se imena malo ko seti, ali svako zna bar neko njegovo delo. Ovaj izuzetno produktivni pisac, scenarista, producent i režiser je svojim delima oblikovao kulturu decenijama, počev od šezdesetih godina naovamo. Raspon njegovih ostvarenja seže od naučnofantastičnih („Jurassic Park“, „Westworld“, „Congo“), preko čiste fantazije („Sphere“, „Next“) do dela van fantastike, često inspirisanih njegovom karijerom lekara („ER“, „Five Patients“). Smatramo da je velika istorijska nepravda što je ime Majkla Krajtona skoro potpuno nepoznato novim naraštajima, iako se radi o čoveku koji je promenio celu pop-kulturu i uveo naučnu fantastiku u mejnstrim vode. U svetlu činjenice da se „Westworld“ nameće kao najnovija HBO hit serija, naše predavanje će pokušati da barem malo predstavi život i delo ovog značajnog autora.

Rodžer Zelazni – uvod u „Hronike Ambera“

zelazni

Da Rodžer Zelazni nije napisao svoju sagu o dvorskim spletkama u izvesnom Amberu, pomerivši percepciju onoga što se smatralo zanimljivim zapletom u epskoj fantastici, izvesni Džordž Martin danas ne bi mogao da maltretira publiku beskonačno odlažući otkrovenje čija guza će završiti na Gvozdenom prestolu. A opet, među mlađim naraštajima, malo ko je ispratio Zelaznijev magnum opus.

Okosnicu Zelaznijevog dela čini teza da je Amber jedini pravi svet. Kao svoje odjeke, Amber stvara paralelne univerzume koji se zovu „senke“, a naša zemlja je samo jedan od tih Amberovih odjeka. Isključivo oni koji su amberske kraljevske krvi mogu manipulisati „senkama“ i kretati se između svetova. Borbe oko prestola, dvorske spletke i hamletovski zaplet kombinovan sa elementima fantastike, samo su vrh ledenog brega koji je ovom serijalu doneo kultni status međ’ fanovima fantastike, utičući na mnogobrojna kasnija dela.

„Hronike Ambera“ se sastoje od deset knjiga i nekoliko kratkih priča, objavljivanih tokom 1970-tih. Serijal je do sada takođe izrodio jednu opskurnu PC igru kao i jedan od prvih i najpopularnijih RPG sistema bez kockica. S obzirom da je nedavno najavljena i TV serija o Amberu, Beokon će biti pravo mesto da se podsetimo značaja ove sage.

„Stranger Things“ – Osamdesete kao žanr

U eri kada se na nostalgiju ne gleda blagonaklono, serija koja je apoteoza nostalgije osvojila je ovog leta ceo svet za nekoliko dana, koliko je gikovima bilo potrebno da je bindžuju, a onda i hajpuju. „Stranger Things“ i dalje drži neverovatnu ocenu od 9/10 na IMDb, i dok je nas odrasle vratila u detinjstvo, mlađim generacijama pokazala je kako se nekad serijski prilovedalo. Zbog svega navedenog je neizbežna tema ovogodišnjeg BeoKona, te dođite da razgovaramo o svemu što nam se svidelo, a možda i nije.

Istorija epske fantastike

epska_fantastika

Fantazija je danas – može se prilično pouzdano reći – dominantan izraz popularne kulture. Od Hauarda, preko Tolkina, do Martina, Džordana, Eriksona i Aberkrombija, fantazija u širem i epska fantastika u užem smislu sazrevale su kao žanrovi ali i kao kulturološke odrednice, usput se po pravilu sukobljavajući s konzervativnim i fundamentalističkim načinom razmišljanja. Često opisivana kao najjeftiniji eskapizam, epsku fantastiku njeni fanovi doživljavaju kao prozor u bolje svetove – pa i poziv na akciju u našem svetu. Koreni ovog žanrovskog stabla sežu duboko u istoriju književnosti, a grane se svake godine šire u novim pravcima, otkrivajući nova polja i podžanrove. Od klasične fantazije, preko mača i magije, epske fantastike, „grimdarka“, urbane i barutne fantazije, od Hauarda, preko Tolkina, Vensa i Lajbera, od Murkoka kao antitolkina do Bruksa kao imitatora, od Donaldsona do Aberkrombija – ispratićemo razvoj ovog žanra i možda naslutiti u kojim će se pravcima dalje razvijati.