Strip „Kosingas – Red zmaja“

strahor

Posetiocima ćemo predstaviti prvi tom domaćeg stripa „Kosingas – Red zmaja“ koji je rađen po istoimenom romanu Aleksandra Tešića. U romanu, Monah Gavrilo, odnosno kosingas, vitez reda Zmaja, upoznaje Marka Kraljevića i sa njim kreće u pohod po Srbiji. Prvi zadatak im je da savladaju aždaju na Jezeru lutajućeg ostrva i tako osvoje kasnije toliko čuven Markov buzdovan. Dvojica junaka nailaze na sela u kojima se praktikuju običaji koji često nisu ni najmanje lepi niti humani, susreću se sa različitim mitološkim bićima, od kojih većina nije bezazlena, ali stiču i sjajne neobične prijatelje. Druženje koje za cilj između ostalog ima i to da neustrašivi Gavrilo pripremi Marka da postane kosingas.

Strip, autora Zorana Jovičića, biće urađen u tri serije – „Red Zmaja“ (7 epizoda), „Bezdanj“ (9 epizoda) i „Smrtovanje“ (11 epizoda). Prva sveska izašla je ovog avgusta, a na konvenciji će sa nama biti autor stripa i autor romana.

Izložba: Alan Ford

alan-ford-768x541

Uz podršku podršku Ambasade Italije i Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu na Beokon dovodimo ekskluzivnu izložbu tabli stripa „Alan Ford“ Magnusa i Bunkera, koji zbog svog osobitog smisla za humor uživa poseban, kultni status u celoj bivšoj Jugoslaviji. Prvi broj „Alana Forda“ u Italiji je izašao 1969. godine, dok je u Jugoslaviji preveden i objavljen svega tri godine kasnije, toliko se zapativši da se povremeno pričalo da je kod nas popularniji nego na italijanskom tržištu. Citati iz „Alana Forda“ postali su deo našeg svakodnevnog govora, te u tom duhu biramo i moto ovogodišnjeg BeoKona: „Ako kaniš pobijediti, ne smiješ izgubiti.“

Marvel vs. DC – Bitka malih ekrana

marvel_vs_dc

Večiti protivnici u svetu gikovštine su dva najveća strip izdavača, Marvel i DC Comics. Na prošlom Beokonu, već je bilo reči o tome koje više stripove ljudi vole, ali ovoga puta raspravljamo na temu TV serija s odgovarajućim pedigreom.

Naime, proteklih godina imali smo prilike da vidimo više televizijskih ekranizacija stripova o super herojima. U okviru naše tribine, „eksperti“ će raspravljati o većini serija kojima su nas posvađane izdavačke kuće počastvovale u prethodnih pola decenije, ali će pravo glasa imati i publika. Diskutovaće se o tome da li je „Arrow“ bio bolji na početku ili sada, da li je „The Flash“ tinejdžerska trešerana ili visokointelektualna poslastica za gikove, kao i da li je „Marvel’s Agents of S.H.I.E.L.D.“ dosadna, predvidiva razbibriga ili nešto više od toga. Ne brinite, dotaći ćemo se i Netfliks mesije i njihovih Marvel ostvarenja, kao i nesretnog „Gotama“.

Spremite kokice, kao i argumente kojima ćete braniti svoje omiljene serije. Hladno oružje nije dozvoljeno, a bogme ni toplo.

„Propovednik“ – O Americi i Amerikani

propovednik

Opšte je prihvaćena činjenica da strip serijal „Propovednik“ Irca Garta Enisa predstavlja jedno od najlepših ljubavnih pisama ikada upućenih Americi, jedno od onih kakvo samo stranac može da napiše. U stripu, Enisova Amerika je satkana od tropa i klišea napabirčenih iz najrazličitijih proizvoda pop-kulture, a predstavljena je u obliku „road trip“ proputovanja, najameričkijeg od svih žanrova, koji junake vodi od teksaških malih gradova, preko vukoj**ina zatucanog Juga, sve do njujorških svetlosti velegrada. Kada su Set Rogen i drugari najavili televizijsku adaptaciju „Propovednika“, stripska javnost se silno uzbudila i s velikim nestrpljenjem počela da iščekuje seriju. Međutim, reakcija na „Propovednika“ kao na TV uradak bila je zapanjujuće mlaka, kao da je serija prošla ispod radara čak i željenoj ciljnoj publici. Da li je televizijskog „Pričera“ pokopalo to što mu se emitovanje preklapalo sa šestom sezonom „Igre prestola“, ili je posredi nešto drugo? Da li je Set Rogen promašio temu time što smo celu sezonu proveli u malom gradu u Teksasu, ili je samo pod lupu stavio dimenziju radnje kojom se sam strip nedovoljno bavi? Može li se serija uopšte žanrovski definisati kao Amerikana? I što je najvažnije, kakve su šanse „Propovedniku“ da opstane na televiziji nakon druge sezone? Navratite da mudrujemo zajedno – pričerske kragne i kaubojski šeširi opcioni.

Dedpul i Harli, mentalno labilni antiheroji – tribina i MINI KOSPLEJ

antiheroji

U godini koju su obeležili sukobi „normalnih“, kad je Betmen udario na Supermena, Ajron Men na Kapetana, a Iksmeni (po običaju) jedni na druge, možda i ne čudi što su pažnju publike ipak najviše privukli – oni ludi.

Dva lika koja su su svojom popularnošću obeležila 2016. su – igrom slučaja, ili je možda u pitanju pokazatelj vremena? – tragični, neuravnoteženi, anarhični antiheroji sa izopačenim smislom za humor: Harli Kvin, bivša psihijatrica ludo zaljubljena u Džokera i svetla tačka „Odreda Otpisanih“, i Dedpul, nakazni lajavi strelac koji je zaratio s četvrtim zidom.

Na tribini ćemo pokušati da utvrdimo zašto su toliko popularne njihove aktuelne filmske (ali i stripske) inkarnacije? Da li je njihovo ludilo pokazatelj širenja svesti javnosti po pitanju mentalnih oboljenja, ili pak samo tokenizacija drugosti? Da li veza Harli i Džokera glorifikuje zlostavljanje, ili pokreće odavno potrebni javni dijalog na tu temu? Da li je Dedpul, uprkos svojoj ikonoklastičnosti, ipak samo zamaskirani tradicionalni mačo-superherojski narativ? Da li su za njihovu popularnost među mlađim naraštajima odgovorni i Dedpulova panseksualnost i Harlina biseksualnost? Da li ih ipak možda volimo samo zbog bubamaričnih kostima?

Nakon tribine, izdavačka kuća „Darkwood“ organizuje kosplej za najbolju (mušku ili žensku) Harli Kvin i (muškog ili ženskog) Dedpula, u sklopu promocije prvih srpskih izdanja ova dva lika.

Povratne veze književnosti i stripa

knjizevnost-strip

Diskusija među prijateljima o sličnostima, razlikama i međusobnim uticajima stvari koje volimo da čitamo i gledamo

Iako su formalno odvojene grane umetnosti, najpre i ponajviše po različitosti medija, strip i književnost imaju jake zajedničke osnove — naraciju, žanrove, i na kraju krajeva, dele policu na vašem zidu. Dela mogu i prelaziti granice medija, mešati ih, biti adaptirana iz jednog medija u drugi. Autori mogu stvarati dela u oba medija (Alan Mur, Nil Gejmen, Majk Keri, Džo Hil, itd). Preplitanja su neizbežna a u pojedinim slučajevima se esencijalno nadopunjuju. Spremite liste za čitanje, gađaćemo se naslovima.

„The Walking Dead“ – Šetnja uz ’odajuće mrce

okruzen_mrtvima

Došetajte međ’ Šetače! Čućete šta su Rik i vrla mu družina radili svo ovo vreme okruženi šetkajućim mrcima, šta su preduzeli u stripu, a šta u seriji i zašto. Da li je Rik dobar vođa i zašto dovraga i dalje ima ruku? Koja sezona je do sad najbolja? Ima li Terminator šanse protiv Kerol? Oklen iznikoše svi ti silni Spasioci? I kad će već jednom da im svima kolektivno nestane džebane?! Hoćemo li ikad saznati kakva to boljka tera mrce da cunjaju unaokolo? Dođite da čujete naše mišljenje, a potom ćemo mi da upitamo vas šta bi ste *vi* uradili kad bi vam sutra friška zombetina zakucala na vrata.

Istorija fandoma: Frankenštajn – Moderni Prometej

frankenstajn

Jednog sumornog i hladnog leta na obali ženevskog jezera, četvoro prototipova emo-dece sklonilo se od hladnoće u promajnu kućerinu u kojoj su odsedali i čitali priče o duhovima, dok nisu odlučili da svako napiše svoju. Kišnom letu 1816. godine žanrovska literatura, a zatim i filmska i druge umetnosti duguje dva orijentira: uglavnom opskurna kratka priča „Vampir“, kao književna obrada folklornog motiva, i roman „Frankenštajn“ Meri Volstonkraft Šeli, kao originalno delo. O uticaju ovog romana, po Brajanu Oldisu prvog modernog dela naučne fantastike, kao i njegovim mnogobrojnim dobrim, manje dobrim, i katastrofalnim adaptacijama, o narativu, motivima, i likovima, pričaćemo na ovogodišnjem BeoKonu.